Играње национализма: Чему учи историја?
Болест раста или тражење новог идентитета? У Украјини политичари већ одавно циљано и методично преписују историју. После доласка Јушченка на власт у школске уџбенике унели су исправке о томе да су Украјинци древна нација, од које су потекле све остале.
Али све то може да се уброји у смешне незграпности. Ипак управо у то време главосече УУА, на чијој савести су хиљаде жртава, Бандера, Шухевич коначно су утврђени као национални хероји Украјине. А данас њихови следбеници седе у Врховној ради.
У Украјини су обележили важан датум – 70-годишњицу ослобођења земље од фашистичких окупатора. У жестоким борбама погинуло је око три милиона војника Црвене армије: Украјинци, Руси, Белоруси, Грузини, представници других националности који су се борили раме уз раме.
Основне свечаности су биле планиране још за време председника Јануковича. Препостављало се да ће током читаве јубиларне године бити поменуте све важне битке, да ће бити пуштене у промет специјалне монете и медаље. Али актуалне власти су свеле свечаности на минимум. Све се ограничило полагањем венаца на гроб незнаног јунака у Кијеву и меморијалом на месту где су фашисти масовно стрељали цивиле у Бабјем Јару. А Државни комитет телевизије и радија Украјине је препоручио медијима да приликом осветљавања ових догађаја одустану од термина „ослобођење“. Актуалне власти сматрају да 1944. године Украјина није била ослобођена. Зато према њиховом мишљењу умеснији је термин „изгнање“.
То је само један од примера ревидирања резултата Другог светског рата. Такви покушаји се предузимају последњих година у Украјини, истиче директор Центра за стратешку коњуктуру Иван Коновалов.
- То је најопасније што је могло да се деси. Пошто испада да и совјетски војници, и амерички, и британски, и многи други борили су се и гинули, испоставља се, не за то и да победе над фашизмом није било. Ако сада кијевско руководство покуша да представи као страну у конфликту бандеровске одреде, који су сарађивали са фашистима, радили за њих, тако они чине фашисте једнаким са онима који су их победили. Тада какав је био смисао ове победе?
Главна опасност од оваквог прилаза састоји се у томе да се историја користи не ради осмишљавања прошлости, већ за решавање тренутних политичких задатака, каже историчар, руководилац Фонда Историјско сећање Александар Дјуков.
- Различита тумачења историјских догађаја су својествена историји као науци, у томе нема ништа страшно. Друга је ствар што у одређеним случајевима настају ситуације када различита тумачења догађаја о којима треба да споре историчари користе се за решавње политичких задатака. Управо то сада видимо у Украјини. Видимо то одавно. Ради се о томе што су украјинске власти још за време Јушченка поставиле себи задатак да преформатирају националну свест Украјинаца. Да направе такву верзију историје која би радила за тезу да Украјина није Русија. Ова верзија историје је скраћена, ксенофобска и намеће се Украјини већ низ година.
Плодови ове политике жању у Украјини сада. У Врховној ради заседању командири казнених батаљона који су под црвено-црним заставама украјинских националиста водили рат у Донбасу. Председник Порошенко је својим указом 14. октобар –дан образовања Украјинске устаничке армије, чији борци су сарађивали са нацистима, прогласио за званични празник Дана бранилаца Украјине. А паролу УУА – Слава Украјини, херојима слава! – учинио је званичним поздравом.
Експерти упозоравају да такав став неизбежно води ка расколу у друштву и грађанског конфронтацији. Ослањање на националистичка расположења неизбежно води ка краху државе. Таквих примера у историји је много.
Светлана Калмикова,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
