Да ли постоји стратешко партнерство између Москве и Анкаре?
Председник РФ Владимир Путин за време децембарског састанка са својим турским колегом Реџепом Ердоганом предложио му је да не оглашава неке пројекте са Русијом. О томе је он говорио за време годишње велике конференције за штампу која је 18. децембра одржана у Москви.
Како је истакао руски председник, он није сумњао да ће ЕУ наговарати Турску да се придружи санкцијама против Русије. Ипак турски председник Ердоган је расположен за сарадњу са Русијом и за проширење билатералних односа.
Говорећи о свом турском колеги Путин је рекао: господин Ердоган је снажан човек. И заиста Ердоган данас треба да испољава чврстину у дијалогу са Западом. Јер покушаје политичког притиска на владу Ердогана испољава како ЕУ, тако и САД. Најтеже је водити дијалог са САД, јер данас се Обамина влада све чешће придржава девизе: ко није са нама, против нас је. И чак ако је економска сарадња од виталне важности за поједине државе, она ипак треба да чује прво „препоруке“ Вашингтона. Турска у последње време све чешће игнорише „препоруке“ са Запада, и зато је све чешће критикују владе западних дражва.
У том контексту све чешће се чују претпоставке у развоју билатералне сарадње између Русије и Турске. Ипак експерт за проучавање Русије труског Центра за међународна стратешка истраживања Хабибе Оздал сматра да мада се турско-руски односи налазе на прилично високом нивоу, за сада је рано говорити о стратешком партнерству између две земље.
- Русија је за време заседања руско-турског Савета за сарадњу на највишем нивоу у Турској објавила да одустаје од пројекта Јужни ток, зато што Бугарска није дала своју сагласност због обавеза пред ЕУ. Наравно, околност да је то било објављено у Турској и то што је било објављено да ће алтернативна маршрута пролазити кроз Турску, несумњиво, створило је утисак да је могућа алијанса између Русије и Турске. Али ипак, сматрам да аргументи у корист стратешког савеза за сада нису превише јаки. Да, Русија и Турска изјављују о важности билатералних односа и труде се да их очувају на високом нивоу. Али, са друге стране, између ове две земље постоји врло дуг списак неслагања.
До сада Анкара и Москва немају додирних тачака у многим међународним питањима. То се тиче и кризе у Украјини, и сиријске кризе, зато нису земље-партнери које заједно решавају проблеме. То се тиче не само глобалних проблема, већ такоше питања у историјском контексту. Ова два актера нису деловала заједно ни по Нагроно-Карабахском питању, ни по кипарском питању. Зато не треба преувеличавати околност да ове две земље поклањају велику пажњу међусобним односима, и зато посебно „не раздувавајући“ прешавају настале проблеме и усмеравају сарадњу тамо куда се она може усмерити. Важно је правило оценити структуру турско-руских односа. Турско-руски односи се данас налазе на врло важном нивоу. Али говорити о томе да ове земље могу да стварају алијансе, могу да буду стратешки партнери, посебно узимајући у обзир да је Турска члан НАТО-а, за сада не треба. За сада је реч о два актера који настављају да граде односе поверења.
Фарид Усмонов,
