„Стратешка размишљања“ о суседству са вулканом
Како је саопштио председник Европског савета Доналд Туск у свом писму-позивници шефовима држава за дводневни самит ЕУ који ће почети 18. децембра у Бриселу, на дневном реду ће се наћи два основна питања – проблем инвестиција и ситуација у земљама источног суседства. Што се тиче другог пункта, то се пре свега односи на Украјину и Русију. Дискусије о односима са Русијом ће се одвијати, према речима Туска, у форми „стратешког размишљања“.
У својим коментарима уочи самита, европски медији на једно од првих места пренели су изјаву анонимног високопостављеног чиновника ЕУ да на састанку није предвиђено доношење неких одлука које се тичу санкција против Русије. Међутим, по цитирању аустријског листа „Wiener Zeitung“ истог дипломате, не очекује се ни омекшавање ограничења против Москве. „Треба схватити да циљ санкција није наношење штете руској привреди“, наводи лист његове речи, - „већ да се промени став председника Путина“. Он треба да заузме другу позицију у односу према Украјини, пошто садашња, према мишљењу чиновника, „не води никуда“. Иако о пооштравању санкција против Русије неће бити говора, како је саопштио исти тај представник ЕУ, биће донете мере које се тичу ограничења економских веза са Кримом, чије присаједињење Русији Брисел назива „анексијом“.
Наравно, лидери јединстве Европе, према речима чиновника, забринути су ситуацијом око пада курса рубље. То је „звонце за узбуну“ за Москву, сматра он. Забринутост појачава то што Москва, како се изразио дипломата, има неке „ултимативне инструменте“. Овде се, предпоставља „Wiener Zeitung“, мисли на атомско оружје. Како се каже, нема се куд даље. Као прво, како сматра већина Руса, и не само Руса, експерата, нису санкције саме по себи изазвале обесцењивање рубље, већ читав низ околности. Не крије се да се на рубаљ водило и води циљни напад. Под два, наговештавати на могућност примене атомског оружја од стране Русије – плод је најболесније маште.
Ако се већ говори о забринутости, то, судећи по издањима европских медија, повода за њу у самој Европи има више него довољно. У условима глобализације светске економије, проблеми Русије не могу, а да се не одразе на ситуацију у другим земљама – пре свих, у европским.
Како пише, нпр. немачки пословни лист „Deutsche Wirtschafts Nachrichten“, услед антируских санкција и пада рубље овогодишњи обим немачког извоза у Русију пашће за 20%. Пре свих, то ће погодити аутомобилску индустрију, где већ почиње прелазак на скраћену радну недељу и отпуштања запослених. Како наглашавају научници Немачког института за економска истраживања – DIW, раст БДП Немачке ће се успорити у целини. При томе, директор Института Марсел Фратчер не скида кривицу и са самих земаља еврозоне. Оне, по његовом мишљењу, стоје на мртвој тачки и не знају како да се покрену.
Али, ако се прихвати тврдња неких западних експерата да управо санкције стоје иза пада курса рубље, поставља се питање: Зашто је Европи требало, како кажу, да пуцају себи у ногу? Јер, према истом том „Deutsche Wirtschafts Nachrichten“, од тога ће настрадати цели низ највећих концерна. Међу њима, ради се о таквим, као што су ВР са 20-процентним учешћем у руском нафтном гиганту „Росњефту“, „Royal Dutch Shell“, који има велике уделе у руским нафтогасним пројектима, француска „Danine“ са 24 предузећа на територији Русије, која запошљавају 13000 радника, и друге.
Томе се може додати још и дугогодишња саботажа „Јужног тока“, због чијег обустављања Европа губи 2,5 милијарде долара. Ту је још и обраћање ЕУ, буквално вапај из Украјине, о неопходности хитних финансијских улагања, јер се немају чиме финансирати борбене акције украјинске армије против собственог народа, за шта је свакодневно неопходно 5 милиона евра.
Владислав Белов, шеф Одељења за земље и регионе Европе РАН, прилично оштро оцењује ниво односа ЕУ и Русије:
- Сви наши односи су замрзнути, санкције се настављају, налазимо се у стању статус кво. За сада ни на једну, ни на другу страну светионик се неће клати. У Европи сматрају да је обесцењивање рубље – последица санкција, иако је то наш проблем. То је просто таква самоувереност и самољубље Европљана. Могуће, настали проблеми и стану утицати на приступе санкцијама, али не брзо.
Како пише горе наведени „Wiener Zeitung“, Европски савет је припремио учесницима самита пријатну вест. Сада, према речима представника савета, приоритет у графику рада биће принцип – „људи треба на време да иду на спавање и добро се наспавају“. До сада, седнице су трајале до дубоко у ноћ, а некад и до јутра. Да ли ће успети да испоштују нови принцип у условима када треба „размишљати“ о проблемима Европе, о суседству са политичким вулканом у форми протеклих криза и потреса на континенту?
Олег Севергин,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
