Где се загубио онај комадић који Србима недостаје у мозаику среће?
„Чудно је, како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније, како нам често баш то мало недостаје“, знамените су речи Иве Андрића које су добиле своју потврду и у најновијој анкети која је спроведена поводом уласка у Нову годину, с обзиром да се највећи број грађана Србије изјаснио да је не дочекује са осећањем среће, јер им нешто мало недостаје, управо како је то констатовао једини србски нобеловац.
Уствари, када се дубље загребе испод површине, онда избија на видело чињеница да се уопште не ради о малом, него штавише, о позамашном делу среће и оптимизма, чији недостатак су признали многи анкетирани.
Наиме, резултати Галуповог испитивања су показали да се Србиjа налази у самом врху наjвећих песимиста у светским и европским оквирима, где је само Француска још више забринута за своју економску будућност, што је довољан разлог да се упитамо који чиниоци пресудно утичу на укупно незадовољство у људским душама, ако је то исто истраживање показало да уопште нису најсрећнији на пример становници богатог севера, како би се могло очекивати, него Фиџија, острва у Тихом океану, док су најнесрећнији становници Грчке, колевке европске цивилизације, како нам објашњава Галуп Интернешенел.
Барем када је реч о Србији, одговор на питање о пореклу такве количине песимизма углавном провејава из оцене многих економских стручњака који се слажу са тим да ће већина Европе у 2015. бити у рецесији, што подразумева да ће бити теже остварити србски извоз, а и она србска предузећа која су усмерена на домаће тржиште имаће мање приходе због смањене тражње за робом и услугама услед смањених плата и пензија. Такође, они са зебњом указују на податак да индустријска производња у земљи показује озбиљан пад, због чега ће засигурно и предстојећа година бити тешка за српску привреду.
С друге стране, једна друга анкета коју је у освит 2015. године спровео Сверуски центар за изучавање јавног мњења, показала је да ни западне санкције Русији, ни шпекулативна колебања рубље нису уздрмали добра очекивања од будућности, јер су према њеним резултатима Руси дочекали Нову годину са досад невиђеним позитивним расположењем, који се изражава у чињеници да је ниво оптимизма достигао рекордну цифру од 41% анкетираних, док је само 10% становника Русије изразило песимистично расположење и изјавило да не очекује ништа добро од нове календарске године, при чему су сви као кључне догађаје у прошлој години навели присаједињење Крима и Олимпијске игре у Сочију.
И зато када упоредимо Галупову анкету, према којој су Французи на почетку 2015. године лидери песимизма у Европи, и анкету Сверуског центра, која каже да Руси гаје оптимизам као никада пре, онда долазимо до закључка да много лошију перцепцију будућности имају они који су увели економске санкције, од оних којима су санкције биле намењене. А то опет значи да није свеједно ни како ће Србија употпунити онај мали део који недостаје у мозаику среће, на који је мислио Иво Андрић када је казао да је „чудно да нам често недостаје баш то мало, што нам је потребно да бисмо били срећни“.
Ратко Паић,
