Акт „О подршци слободе Украјине“ – ударац по Европи, Русији и здравом разуму

15-12-2014 12:28:17 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Бараку Обами ове недеље ће на потписивање стићи Акт о подршци слободе Украјине: оба дома конгреса су га одобрила 12. децембра.

Треба рећи да чак у Белој кући акт који дозвољава испоруке оружја Кијеву и препоручава нове санкције против Москве, није изазвао одушевљење. Без обзира на то што будући закон не обавезује председника да испоручује оружје, ни да уводи додатне казнене мере против Русије. Он му само „дозвољава“ да се одлучи на такве мере, ако их буде сматрао неопходним. Али са тим актом конгрес је сада добио снажни инструмент за притисак на „друга Барака“: наводно, дозвољено је већ одавно и то може да не искористи само председник који занемарује америчке интересе. Са таквим оптужбама се не шале.

Сам Обама одмах после првих резултата гласања рекао је да он још није спреман за нове санкције, и дода врло значајну фразу. О томе да санкције могу и да не доведу до промене става Москве, али могу да унесу раскол у јединство САД и Европе и то ће бити стратешка победа Путина. Бела кућа већ схвата да је Европа уморна од санкција којима се кажњава само европска економија. И нови позиви САД да „казни Москву“ већ нервирају.

Руско Министарство иностраних послова назвало је закон конфронтационим. А шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на састанку са државним секретаром САД Џоном Керијем у Риму 14. децембра напоменуо је да Москва никаквом притиску не подлеже и ако су САД заиста расположене за дијалог, он може да се одвија само на равноправној основи.

Москва се зачудила што је повеља одобрена управо када је на југоистоку Украјине успостављен режим прекида ватре, стране су започеле повлачење тешке технике, а у регулисању је означен прогрес.

Дејства конгреса имају мало везе да покушајима да се постигне мир у Украјини, сматра потпреседник Руске асоцијације међународног права Олег Хлестов:

- Нови акт показује каква је у пракси цена свих изјава Вашингтона о људским правима, слободи, демократији. Таква дејства код свих разумно мислећих људи могу да изазову само чуђење и негодовање.

Сличне вежбе конгреса не могу се назвати другачије до провокација и позив на рат, убеђен је руководилац Центра за руско-америчке односе Института за САД и Канаду Руске академије наука Павел Подлесни. На срећу, слични нацрти закона су више препорука, и још постоји шанса да ће Барак Обама њихове препоруке игнорисати, мада ће повељу потписати, сматра он:

- Прва Обамина реакција на нацрт закона је прилично разумна. Наставак политике санкција не доноси промене политике Русије и за Америку није сврсисходно да у једностраном потреку уводи било какве нове санкције. Без учешћа Европе. А рачунати на нове кораке ЕУ у тој области сада је врло тешко. Обама одлично схвата да ако САД уведу једностране сакнције или превише снажно буду увртале руку Европи, све то ће искомликовати односе са Европом.

Нацрт закона ће омогућити да се издвоји одбрамбено наоружање за војнике Украјине од 350 милиона долара. Он такође дозвољава санкције против одбрамбене и енергетске гране Русије, између осталог против извозника наоружања Рособороекспорта. Председник САД може да одбије ове санкције из разлога националне безбедности.

У тексту документа постоје пасажи који наводе да веома посумњамо у правну и економску компетенцију, као и у здрав разум људи који су га саставили. Тамо је написано да ако председник САД одлучи да Гаспром одузима значајне обиме гаса од земаља које су чланице НАТО-а, као и од земаља као што су Украјина, Молдавија, Грузија, он мора да уведе санкције најкасније у року од 45 дана. Никакав гас Гасрпом још у својој историји није ни од кога узимао, и шта су имали у виду аутори, не зна се. Са истим успехом могло се затражити од Беле куће да уведе санкције против Москве за „узимање воде из Црног мора“.

Андреј Федјашин,

Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут