Реферат о мучењима ЦИА-е као инструмент унутарполитичке борбе у Америци

13-12-2014 12:17:37 | | Глас Русије, фото: Fotolia/trekandphoto/ vostok.rs |


Директор ЦИА-е Џон Бренан сматра да поверење у његов ресор не треба да страда због реферата америчког Сената о мучењима. Ми представљамо властима истину. Да ли се ове власти слажу са оним у шта верујемо, друго је питање. Легитимност ЦИА-е је тесно везана са поверењем. И не можемо да дозволимо себи да изгубимо ни једно, ни друго, рекао је Бренан.

Сенатски Комитета за обавештајне послове објавио је у уторак део великог реферата о злоупотребама ЦИА-е за време преседника Џорџа Буша млађег. Тамо је реч између осталог о мучењима и дезинформацији власти и друштва. Према тексту, осумњичене за тероризам су ударала о зидове, нису им давали да спавају, остављали их без одеће, смештали у ледене каде, држали у ћелијама са стално укљученом гласном музиком.

Без обзира на то што су инквизиторска мичења агенти ЦИА-е примењивали ван граница САД, то не скида са њих основну одговорност за оваква свесна дејства, подвлачи представник руског МИП-а за питања људских права Константин Долгов. Истовремено се поставља питање о умешаности у ове злочине влада оних земаља (а њихови називи су намерно избрисани из реферата) које су пристале да код себе сместе тајне затворе.

У сваком случају, биће врло тешко позватни неког на одговорност, истиче американиста Дмитриј Дробницки:

- Проблем се састоји у томе што они људи који су вршили мучења, чинили су то према директној наредби шефова. 11. септембра 2001. године је био терористички акт, а већ 27. септембра је Џорџ Буш млађи потписао меморандум који је одрешио руке ЦИА-и ради коришћења такозваних „појачаних метода ислеђивања“. Били су позвани психијатри да разраде начине за сламање људске воље. И они људи који су вршили сва ова мучења испуњавали су директне наредбе и у том смислу они не подлежу суђењу.

Ипак, поставља се питање: зашто је реферат, макар и делимично, био објављен управо сада? Очигледно разлог треба тражити у унутрашњој политици. Актуални реферат није први случај када се таква истраживања користе у политичкој конфронтацији демократа и републиканаца. 70-их година нешто слично је било за време председника републиканца Ричарда Никсона, подсећа руски историчар Александра Колпакиди:

- Такође демократе су иницирале велику истрагу ЦИА-е. То је комисија сенатора Черча 1975. године и комисија Пајка 1977. године. И тада је испливала гомила нелегалних дејстава која је вршила ЦИА. Пратила, прислушкивала, упадала у станове, убијала људе у иностранству. Од тог доба ЦИА је изашла из зоне контроле. И сада захваљујући ситуацији која је настала у САД, сазнали смо коначно чиме се све време бавила ова установа.

Препоруке комисије Черча су тада послужиле као подстицај да се усвоји специјални Акт о надзору над обавештајном службом. Али каније, већ после терористичких актова 11. септембра, рад комисије постало је уобичајено критиковати – због ограничавања могућности ЦИА-е у области обавештајног рада.

Није случајно што руски МИП подвлачи да ова мрачна страница историје до данас није затоврена, и такво стање ствари никако се не уклапа са претензијама САД на звање еталона демократије.