Јункеров пакет – реалност или привид?
Како су саопштили европски медији, до сада је Европској комисији од земаља чланица ЕУ стигло око 2000 пријава за финансирање разних пројеката у оквиру плана за привлачење инвестиција ради осигурања економског напретка који је представнио ових дана посланицима Еворпског парламента председник комисије Жан-Клод Јункер.
Програм инвестиција назван "пакетом Јункера" износи 315 милијарди евра. Између осталог, експерти виде проблем не само у селекцији пакета достојних финасирања, већ и у реалност реализације инвестиционог плана у целини.
Када се ових дана говори о шефу Европске комисије Жан-Клоду Јункеру, приметио је немачки лист Фокус, с једне стране на његов рачун стиже гомила похвала, а са друге све саме критике. Али једно је он сигурно усвојио: ако страст према штедњи доведе зону евра до погибије, она ће се претворити у проблем за читаву светску привреду. Тако је Фокус прокоментарисао покретачки мотив европске владе која је решила да иступи са поменутим планом оживљавања инвестиција. Ова идеја је постала већ предмет дискусија међу политичарима и експертима.
Како је рекао Јункер, представљајући у Европском парламенту свој програм, реч је о врло простом сигналу – Европа треба да гарантује економски напредак будућим генерацијама и читавом свету. Али тренутно, сматра он, инвеститори не верују Европи. Како је рекао шеф Европске комисије, појавила се парадоксална ситуација – у светским банкама налази се много европске готовине, али она не иде у ЕУ, где је ниво државног дуга скочио за неколико година са 60 до 90 одсто сумарног националног бруто производа. Зато, убеђен је Јункер, сада није време за политичке и идеолошке битке. Према његовим речима, поребан је политички консензус, како би се Европа водила напред.
Конкретно се планира стварање до средине 2015. године Фонда стратешких инвестиција, за кога ће ЕУ издвојити 16 милијарди евра, а Европска инвестициона банка ће додати још 5 милијарди. То треба да стимулише привлачење инвестиција у укупном обиму од 315 милијарди евра. Како је приметио лист Фокус, своју иницијативу Јункер је истакао у повољном по њега тренутку. Завршени недељу дана раније у аустралијском Бризбејну самит Групе 20 усвојио је акциони план у којем се акценат ставља управо на факторе економског раста. Како подвлачи низ аналитичара, план означава крај немачком диктату строге штедње.
Према речима Жана-Клода Јункера, инвестиције треба да иду у првом реду у технички прогрес, енергетику, саобраћај, модернизацију инфраструктуре, образовање, иновације, заштиту животне средине. Нама је потребна у Европи коалиција оних који желе да инвестирају, подвукао је Јункер. Он је изразио наду да ће Европски парламент убрзати усвајање неопходног законодавства. При томе он је упозрио европске посланике на политизацију плана и политичке игре око њега.
Ипак свеопшти оптимизам поводом реалности пакета Јункера код европских парламентараца није забележен. Конзервативци су назвали формирање Фонда стратешких иницијатива убедљивим наставком, мада представник грчких левичара Димитрос Пападимулис је изјавио да је пакет празан. Ни један економиста у свету, каже он, неће поверовати у то да полуга од свега 21 милијарду евра може да подигне обим инвестиција који је 15 пута тежи, тако да ће и даље постојати немачки диктат строге штедње.
Између осталог, исти оне политичке и идеолошке битке на које упозора Јункер не мисле да престају. На управо завршеном конгресу ХДС у Келну канцелар Ангела Меркел која је изабрана за њеног председника припретила је Русији још оштријим санкцијама. Оне су болне за немачку економију, признала је Меркел, али су неизбежне, како каже она. Да ли је тако повољан моменат за Јункерову иницијативу, како су пожурили да изјаве неки експерти? Опрезну оцену пакету шефа Европске комисије дао је у разговору за Глас Русије и професор Високе школе економије Иван Родионов:
- Са једне стране јасно је да прелазак с пада или тапкања у месту на раст претпоставља привлачење инвестиција. Са друге стране, јасно је да буџетских инвестиција неће бити због врло строге политике ограничења. И у тим условима почиње да се говори да треба узети новац негде споља. Тачније од земаља које имају вишак слободних средстава. Слични фондови су се већ формирали у Европи од почетка кризе. При томе нико не смета да се каже да ништа није успело, новац није стигао. Тачније то је нека политичка комбинација која не доводи до реалних резултата.
И још на рачун повољности момента за Јункеров пакет. Према тек објављеном реферату Организације за економску сарадњу и развој, увећано социјално раслојавање, чак у таквим локомотивама као што је Немачка, постаје кочница на путу економског напретка. Између осталог, да ли је то тако важно госпођи Меркел која мора стално да мисли на нове санкције против Москве?
Олег Севергин,
