САД признале чињеницу мучења у затворима
У тајним затворима америчке ЦИА који се налазе у разним деловима света, муче осумњичене. То је признао Сенат САД. После пет година проучавања милиона докумената, Комитет Сената САД за обавештајну делатност представио је реферат о методама ислеђивања агената ЦИА и њиховој ефикаснисти. Ипак основни део реферата је остао тајан.
Од 6 хиљада страна објављено је само 500. Али и то је довољно да се представи ужасна слика суровости и безакоња која је владала у затворима ЦИА. Затворенике су потапали, лишавали сна, закуцавали живе у сандуке, имитирали стрељање – жестока фантазија агената ЦИА није знала за границе. Законом делатност америчких обавештајаца такође није била ограничена – мучили су затворенике ван граница САД, подвлачи шеф катедре за међународне организације и светске процесе Московског државног универзитета Андреј Сидоров.
- Према америчком законодавству, лица која би практиковала такву делатност на територији САД била би подложна кривичном гоњењу. Колико би се нашло Американаца који би се сложили на то? Врло мало. Зато је ЦИА то пребацила ван територије САД.
Од 2001. године у САД је почео да делује програм „тајних затвора“. Грађане разних земаља осумњичене за тероризам су хватали и слали у специјалне установе. Људи који су тамо доспевали нису имали никакву правну пратњу. О њиховој судбини нису саопштавали рођацима. Од њих су на све начине покушавали да извуку информације. Мучењу су подрвргавани чак затвореници који су добровољно пристајали на сарадњу са ЦИА, за сваки случај, да нешто не сакрију. Тако се десило на пример са Абуом Зубајдом који је ухапшен 2002. године у Пакистану. 47 дана су га држали у потпуној изолацији, а затим је над њим почео „рад“ агената Ције: ударали су га о зидове, 300 сати држали у затвореном ковчегу, 83 пута потапали – убацивали у дисајне путеве воду, при томе спазми од недостатка кисеоника су изазивали тако снажну напетост мишића да су ломили кости везаних руку и ногу.
То је један случај од 119. У крајњој линији толико су избројали сенатори. И у најмању руку 26 људи од тих 119 је било ухапшено, како се испоставило, по лажној пријави. Али колико их је било у ствари немогуће је сазнати. Из сенатске истраге сазнало се да су ислеђивања агенти вршили у специјалним авионима који су летели изнад других дражва, на бродовима у међународним водама. Стационарни тајни затвори су постојали у Авганистану, Ираку, Тајланду, Мароку, Румунији, Ливанији и Пољској. Али већина руководилаца тих дражва одбијала је да призна да је имала некакве везе са тим затворима. Посебно је тврдоглава Варшава. Мада сада већ сами Американци не крију да су платили пољском руководству за „гостопримство“, коментарише директор Института за стратешко планирање и прогнозе Александар Гусев.
- Актуелни руководиоци Пољске, Литваније, наравно, на све начине ће одбијати да признају шта се дешава на њиховој територији. Они кажу да су то специјални затвори америчке ЦИА са којима они немају никакве везе. Али свима је јасно да изгадња тих затвора није прошла без сагласности руководилаца ових земаља.
Поред тајних постоје и сасвим јавни затвори. У затвору Гуантанамо већ 12 година се држе углавном муслимански затвореници који до данас нису добили оптужницу. Председник САД Брака Обама у своје време је обећао да ће затворити Гуантанамо. То је била једна од тачака његовог предизборног програма. Председник је он већ у другом мандату, а на Гуантанаму се и даље налазе људи без истраге и суђења. И ево новог обећања америчког председника. Упознавши се са сенаторским рефератом, он је потврдио да агенти ЦИА не треба да користе мучења за изнуђивање информација. Али сам реферат је сакривен од јавности – за објављивање је дозвољен само мали део.
Татјана Табунова,
