Речи, речи, а где је дело, Кијев?
Речитости Петра Порошенка и Арсенија Јацењука може само да се позавиди, констатују експерти. Пароле из њихових уста о начинима за обнову украјинске привреде не могу се пребројати. Ипак политичари се не мере само по речима. Добро би било показати се на делу. Са речи на дела ни председник, ни премијер, очигледно нису у стању да пређу.
Жеља за богаћењем на рачун државе. Између осталог на рачун кредита датих Кијеву. У томе се, сматрају многи експерти, крије узрок спорости у спасавању украјинске економије. И све изјаве оних који поседују власт о беспоштедној борби против корупције само су још једна замка. Треба некако задовољити кредиторе како би плански, неприметно, могло да се дели украдено. Говори директор аналитичког департмана компаније Алпари Александар Разувајев.
- Они су привремени, зато их очигледно занима текуће стање, а не извођење украјинске економије из кризе. План постоји за западне кредиторе. Народ више никог не занима. Непосредно кијевску власт занима подела новца који долази са Запада. Украјина тешко да озбиљно види ЕУ и САД. Њима је много важније да сачувају у земљи нестабилност, прозападну власт. При томе они који су стављени у Кијеву тобоже да решавају судбину Украјине, пре свега мисле на богаћење.
Зато од доба такозване револуције достојанства даље од позива на економске реформе, на напредак економије и структурне промене ствар није отишла. Уз то, како истичу експерти, сада ако се нешто ради, онда само под изговором чишћења старих наслага политичког карактера, говори начелник одељења управе актива КФС-Груп Роман Андрејев:
- Спроводе се некакве демонстративне политичке акције, дају се некакве изјаве. Али што се тиче економије, сада се реторика поводом њеног стања чује у Украјини све мање и мање. Најчешће може да се чује на Западу, када Кијев покушава да продужи старе и отвори нове кредите. Производња се сада, наравно, налази у великом паду. Стагнацију у металургији, индустрији угља, такорећи, подржавају спољна политичка коњуктура и отегнута криза. Што се тиче пољопривреде и хемијске индустрије... оне раде још више или мање. Мада тржишта за пласман имају све мање.
Перспектива за украјинску економију према мишљењу експерата: раст у наредних пола године до годину не треба да се очекује, пре још већи пад. И тек после 2016. године може да се појави перспектива раста. Али ако буде позитивних договора са Европом и Русијом, ограђују се аналитичари. Највише то желе украјински банкари. Пошто АТО и неслога са Москвом удара као рикоште по финансијском систему земље. Народ мање верује банкама, предузећа раде са пола снаге, огроман је спољни дуг државе, девалвација гривне. Све то не иде у прилог процвату банкарског сегмента. Одатле и нагли пад инвестиција у украјинску економију. Као последица низ затварања банака. И ко може да прекине овај зачарани круг, експерти се не усуђују да нагађају.
Олег Обухов,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
