Научници раде на добијању јефтине синтетичке нафте
Руски научници планирају да синтетичким путем произведу лаку нафту високог квалитета. Као сировина ће им послужити шкриљци и остаци од прераде тешких врста „црног злата“. Синтетичка нафта ће по квалитету моћи да се упореди с највишом лаком норвешком врстом, убеђени су аутори технологија. А цена производње новог „црног злата“ неће бити већа од 30 долара по барелу.
Основу горива будућности, које ће бити боље у еколошком смислу и давати већу енергију, представљаће синтетичка нафта. Међутим, технологија за њено добијање спада у врло високе, премда је сама сировина сасвим приступачна. Између осталог, то су шкриљци и остаци од прераде „тешке“ нафте. У САД и неким западноевропским земљама су створени процеси за производњу синтетичког течног горива који се налазе у различитим фазама увођења или експериментално-конструкторских радова.
И Русија намерава да производи синтетичку нафту као основу за нове врсте горива. То се објашњава повећаним захтевима у вези с квалитетом бензина, керозина и дизел-горива по еколошким стандардима и ефикасности.
- У Русији има много шкриљаца, остатака од прераде тешких врста нафте у виду нуспроизвода – гудрона – у свим нафтним фабрикама, – сматра руководилац пројекта, шеф лабораторије за хидрогенизационе процесе на институту – Људмила Гуљајева.
- Преостаје нам само да пронађемо приступ који омогућава да се с минимумом трошкова и максималним практичним резултатом искористе ове сировине. У СССР се раније такође прерађивао шкриљац и ове идеје треба испунити савременим научним садржајем и прилагодити их развоју цивилних индустријских грана, сматра стручњак.
Рецепт руских стручњака је следећи: претходно припремљена емулзија од воде и гудрона меша се са шкриљцем који је измрвљен до микронских димензија. Ова смеса се на одређеној температури, која јој не дозвољава да се замрзне, преноси у специјални апарат у који се такође уводи оксидант. Приликом непотпуног сагоревања овог „коктела“ издваја се гас. Он се чисти од штетних примеса и уз помоћ одређених хемијских реакција претвара се у синтетизовани гас. Синтетизовани гас се затим преноси у сложени технички систем, где поново ступа у реакцију. На крају се претвара у највише угљоводонике – синтетичку нафту.
Оваква нафта се може делити на бензинску, керозинску, дизел-нафту и друге фракције и могу се добијати потребне врсте горива. Компликованост технологије се састоји у откривању свих потребних услова у којима треба да се обављају наведене радње, објашњава Људмила Гуљајева.
Творци технологије сматрају да ће синтетичко „црно злато“ које буде добијено на овај начин, по квалитету моћи да се упореди с највишом норвешком врстом и да ће им омогућити производњу горива високог квалитета. Производна цена нове нафте неће бити већа од 30 долара по барелу.
- Гориво које се буде добијало из оваквих сировина биће много „чистије“, јер у нашој синтетичкој нафти уопште неће бити сумпора, а то је огроман плус– уверена је Људмила Гуљајева.
- Ако се у Сибиру, на Далеком истоку и Арктику организују модулна предузећа за производњу бензина, керозина и дизел-горива од синтетике, ефекат може бити добар. То представља проширење асортимана фабрика за производњу нафтних деривата и очигледно побољшање квалитета горива. Самим тим ће се смањити загађивање околине, каже истраживач у закључку.
Олга Соболевска,
