Штампа као извор хистерије
Украјиснка штампа сложно, као по команди, престала је да даје информације – она оперише ликовима, „неопходним“ властима представама и категоријама идеолошке сврсисходности.
Формира паралелни свет који мало подсећа на реалност, и у којем једноставно нема места објективности, исто као ни полифоније мишљења и погледа на једну исту датост. Новинари су престали да врше своју директну функцију – да упознају људе са догађајима. Они су острашћено почели да се баве митотворством. И најупечатљивије се то испољава у осветљавању такозване антитерористичке операције у Донбасу.
У свакодневном режиму у водећим украјинским медијима појављује се на десетине и на стотине „саопштења“ о концентрацији, кретању војске на граници са Украјином, о пребацивању одреда на њему територију, артиљеријским и ваздушним нападима на положаје Оружаних снага, националне гарде и добровољачких казнених одреда Украјине. Интренет-ресурси, стубци у штампи шарене се од наслова о бескрајним вероломним упадима Русије на територију независне земље, која једном ногом стоји у светлој, радосној и безбрижној европској сутрашњици. Телевизија и радио су у авангаради овог, да тако кажемо, процеса. Добровољачке снаге Донбаса називају „руско-терористичким јединицама“. Чак су специјални термин измислили. И очигледно сматрају га успешним и врло креативним. Ако слушате локалне медије, у Донбасу и на руској територији која се са њим граничи већ се налазе милиони крвожедних „руских војника“ који немилосрдно уништавају „благородне украјинске војнике“, како се изразио један од главних политичара ове земље, птић мајдановског гњезда.
Исто се тиче и погибије цивила. Испоставило се да такозвани проруски сепаратисти и војници из саме Русије наносе ударе по стамбеним кварталима Доњецка и Луганска, беспоштедно убијају старце и децу, међу којима могу да се нађу њихови пријатељи и рођаци. А све како би затим оптужили устанике за геноцид. Шта да се каже, ови терористи и сепаратисти су праве звери. Тон у читавој тој причи диктира сама власт. Од првих лица државе већ много пута смо чули званична саопштења о упаду Русије у Украјину. Шта више, ове изјаве су постале баналне, на њих су почели да се навикавају и млако да на њих реагују. И ту је улога штаме просто непроцењива. Она држи друштво у напетом стању, не дозвољава да падне температура антируске хистерије. Не дај боже да се људи замисле кога су довели на власт и шта их очекује у догледној будућности. Зато сва пажња јавности треба да се концентрише на спољну опасност.
Али оваква информациона продукција има и другог потрошача – Запад. Украјинска економија нагло и неизбежно пада, и рачуна се само на помоћ добрих чикица из Америке и Европе: можда дају неку пару. А то значи, биће грејања и нешто да се поједе. Али како би они дали неку пару, а можда и више, треба искочити из своје коже и наставити демонизацију Русије. Отворена лаж и фалсификације ту су обавезни помоћници. Тиме се и бави актуална украјинска такозвана штампа, која је преузела само једно правило. Њега је формулисао у Базилио у Севиљском берберину: клеветајте, клеветајте, нешто ће остати!
Павел Иванов,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
