Нападаче на Рашу Попова у колонију Макаренка?

04-12-2014 10:40:42 | | Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs |


Из нашег доба посматрана дисциплина у Макаренковој колонији деловала би војнички строго, а то она и јесте била. Он истиче да је дете у контексту у којем нема правила дезоријентисано и да оно не може да се развија, деци су правила потребна.Макаренко, између осталог истиче, да је неопходно да дете потпуно разуме правило и да уме да га образложи – да разуме смисао и циљ тог правила.

Недавни улични напад на писца Рашу Попова- човека који је свој радни век посветио деци, иронично, извела су управо деца. Чињеница да су овај напад учинила управо два дечака узраста 10 и 11 година, покренула је низ питања- ко васпитава младе, одакле толики пораст насиља међу малолетницима, куда иде србско друштво...

Током гостовања у једној телевизијској емисији и управо причајући о немилом догађају, писац којег су напала обесна деца, поменуо је славног совјетског педагога Макаренка и његове методе.

Прича о Макаренку почиње након револуције и грађанског рата у Русији 1917. године, када је велики број деце остао без родитељског старања и крова над главом. У покушају да преживе, ова деца су постајала малолетни деликвенти, тзв. беспризорни. Тако је 1920 . године, Антон Семијонович Макаренко, 32 годишњи учитељ добио задатак да збрине и васпитава једну групу беспризорних. Та да је започела са радом колонија Максим Горки кроз коју је прошао велики број деце и коју Макаренко води десет година, када добија нови задатак – да организује комуну Ђержински.

Иако је учинио много тога доброг за друштво тада, Макаренков однос са представницима совјетске власти и личноститима које су водиле образовну политику био је најблаже речено- комплексан, говори Александра Илић Рајковић, доцент на Филозофском факутету у Београду и наставља причу о методама великог педагога:

- Број беспризорне деце у Русији у време када Макаренко почиње свој рад са њима, био је огроман, та деца су углавном боравила на железничким станицама. У колонију, као једно од места за збрињавање, дово ђ ена су право са станица у већим групама, или су их власти појединачно доводиле. Неки од будућих колониста имали су полицијске досијее. Макаренко бележи да је у почетку те досијее отварао и читао, да би након извесног времена престао то да чини и враћао их је неотворене. Запазио је, наиме, да се понашање те деце у колонији значајно разликује од њиховог понашања описаног у досијеима. „Нема, у моралном смислу дефектне деце, има само дефекнтих поступака према њима,“ констатује Макаренко. Доласком у колонију, дете је долазило у нове околности које су му пружале шансу за добру будућност, где дете не треба да уноси терет прошлости.

Осим занимљиве чињенице да је Макаренко враћао досијее непрочитане, сматрајући да нема „морално дефектне деце“, постоји ли још неки важан моменат у вези са доласком беспризорних у колонију?

- Да, пријем нових колониста је заправо временом развијен у прави церемонијал. Беспризорни су у колонију стизали у јадном стању – неошишани, у ритама, боси, неки уплашени, неки агресивни. Њих су такве дочек и вали на железничкој станици њихови будући другари , колонисти у свечаним униформама и уз музику. Необична поворка се са станице свечано кретала ка колонији. Такав дочек је значио добродошлицу у нови живот.

На чему је био заснован систем рада у колонијама? Односно, како је Макаренко организовао живот и рад деце?

- Макаренков систем педагошког рада у колонијама био је заснован на колективизму - основна јединица колоније јесте колектив који је присутан у разним облицима, о чему Макаренко детаљно пише. Најмања јединица колектива је чета коју чини десетак дечака или девојчица. Они су расли са свешћу да имају своје место у колективу . Такође, учили су да како колектив зависи од сваког од њих појединачно тако и они као појединци зависе од колектива. Дец и је било јасно да је свесна и циљем усмерена активност сваког од њих неопходна за успешно функционисање колектива. Они су се осећали значајним, потребним и уваженим члановима те мале заједнице. Свест о овој ме ђ узависности је представљала покретачку снагу напредовања и одрастања беспризорних дечака и девојчица у самопоуздана и вредна људска бића. Макаренков васпитни систем се у великој мери ослањао на васпитни потенцијал вршњака који је нарочито долазио до изражаја у колективу.

Које су то основне црте које карактеришу његов начин изградње свести појединог детета унутар мале заједнице, колектива? Како данашња педагогија цени методе Макаренка?

- Да би се свест о колективу и себи у нутар колектив а изгради ла, потребна су и извесна правила живота и понашања – дисциплина, као и радно васпитање. Из нашег доба посматрана дисциплина у Макаренковој колонији деловала би војнички строго, а то она и је сте била. Он истиче да је дете у контексту у којем нема правила дезоријентисано и да оно не може да се развија, деци су правила потребна. То су беспризорни у највећем броју случајева врло брзо и радо прихватали, јер су им правила служила као смернице и ослонац. Шта је значајно код постављања правила? Макаренко, изме ђ у осталог истиче, да је неопходно да дете потпуно разуме правило и да уме да га образложи – да разуме смисао и циљ тог правила.

Постоји ли неки занимљив детаљ из живота колоније?

- На пример, колонисти су обедовали за столовима са белим стољњацима. Зашто бели стољњаци, а не мушеме или непокривен сто? Зато што, истиче Макаренко, дете не може да се научи уредности за столом ако му дамо могућност да просипа храну по мушеми на све стране, са које се једноставно обришу остаци хране. На белом столњаку видљива је свака мрља као подсетник на уредност, попут неславног потписа. Ако обедујеш за белим столњаком мораш да водиш рачуна о храни, што је повезано са поштовањем хране, поштовањем оних који су храну припремили као и оних са којима делиш сто

Делује да је Макаренко постављао заиста високе захтеве пред своје штићенике? Шта је била сврха тих његових високих очекивања?

- Да, Макаренко је у колонији инсистирао на беспрекорној хигијени и на развијању естетике простора и физичког изгледа колониста – одећа је увек била уредна и чиста, фризура тако ђ е, простор је био испуњен цвећем итд. Пред колонисте је Макаренко постављао високе захтеве како у погледу понашања и хигијене, тако и у погледу учења и практичног рада у радионицама. Колонисти су тих очекивања били свесни, као и циљева које треба да достигну . Т о су били у ствари изазови који су њихов развој водили напред, корак по корак. Макаренко је истицао да његова висока очекивања произилазе из високог степена поштовања према детету као будућем грађанину.

Неке од идеја Макаренка, актуелне су и да нас и могу савременим родитељима и васпитачима бити инспиративне . Ако су се модерне методе васпитавања и образовања деце показале као недовољно добре, можда је време да се окренемо неким старим, провереним? Можда баш оним методама које је промовисао Макаренко, педагог који је ценио децу и васптавао их тако да постану добри и уважени људи.

Јована Вукотић,


КАТЕГОРИЈЕ