Слоновска кљова уместо сивог миша

02-12-2014 01:30:11 | | Глас Русије, фото: REUTERS/Christian Hartmann/ vostok.rs |


Првог децембра 2014. године први стални председник Европског савета у историји ЕУ, Херман Ван Ромпеј, који је на датој дужности био два мандата за редом – по 2,5 године – званично је положио своја овлашћења. Преузео их је бивши премијер Пољске Доналд Туск. Ако је први у експертским круговима незванично стекао имиџ сивог миша, његовог наследника сматрају радикалнијим политичарем, приврженим курсу јачања евроатлантских веза. Између осталог реч tusk на енглеском звучи мало другачије и значи „кљову“ или „очњак“.

Експерти напомињу да је Херман Ван Ромпеј заузео своју дужност 1. децембра 2009. gодине – истовремено са ступањем Лисабонског споразума на снагу. У складу са тим документом базичним за ЕУ, дужност шефа Европског савета који обједињује шефове држава и влада земаља-чланица постала је стална. Ако је раније саветом сваких пола године председавао по реду представник земље која председава ЕУ, почев од 2009. године чланови Савета се бирају квалификованом већином са мандатом од 2,5 године и уз могућност поновног реизбора на још један мандат. Ову могућност је у пуној мери искористио први „председник“ јединствене Европе.

Иза леђа одлазећем обично се не говоре непријатности. Тим пре што је Ромпеј, који је решио да се посвети предавачкој делатности, признао да ће му недостајати политичка каријера у Белгији и Европи. Непријатности као таквих није било у његовој биографији. Како је писао пре пет година, уочи доласка Ромпеја на високу дужност немачки Ди Тагесцајтунг, изабравши га за шефа Европског савета, европски лидери су показали колико магловито они замишљају ову дужност утврђену Лисабонским споразумом. Према њиховом мишљењу, нови председник Савета треба да ради оно што је радио у Белгији. Налазећи се иза кулиса да решава спорове, тражи компромисе и постиже консензус. Према речима листа, њима није био потребан онај који ће засенити јупитере европске политичке сцене.

Херман Ван Ромпеј је испунио улогу која му је поверена. Он је и сам изјавио то необично отворено: Моје лично мишљење је потпуно другостепено у односу на оно шта мисли Европски савет. Оно што ја мислим нема значаја. Моја улога се састоји у тражењу заједничког прилаза. Мишљења политичара и експерата поводом схватања улоге шефа Европског савета се разилазе. Пре две године европски медији су експлоатисали отровну реплику коју је Ромпеју упутио посланик Европског парламента, лидер британских десничара Најџел Фараџ: Имате харизму мокре крпе! Ромпеј је све време боравка на дужности успевао да сачува спокојство. Према мишљењу водећег савезника бриселског Центра за европска политичка истраживања (CEPS) Ервана Фуереа, Ромпеј је утврдио врло високи стандард улоге председника. Захваљујући својим закулисним напорима и не превише захтевном, али чврстом прилазу у достизању консензуса, рекао је Фуере, Ромпеј је стекао поштовање и поверење у ЕУ и ван њених граница.

Тешко је рећи да ли ће Ромпејов наследник Доналд Туск усвојити такав стандард. Међу оценама његове личности превлађују речи „оштрина“, „радикализам“. Постоји и такво мишљење – САД могу да сматрају доспевање пољског бившег премијера на европски политички подијум својим успехом. Повод за случни закључак су послужиле Тускове речи у интервјуу за британски Фајненшл Тајмс о томе да он сматра Русију не стратешким партнером, већ стратешким проблемом за јединствену Европу.

Између осталог, ова изјава носи пре ритуални карактер. Међу прве изазове који стоје пред Европским саветом експерти убрајају заоштравање економских проблема, раст евроскептицизма, украјинску кризу која се развија. Истина, лична својства Доналда Туска неће бити одлучујућа, сматра водећи сарадник Центра за ситуациону анализу Руске академије наука Сергеј Уткин:

- Други човек значи и друге особине личности, темперамент и слично. Али треба схватити да шеф Европског савета изражава став који је формулисан у току дискусије између земаља-чланица. И његов основни задатак је да допринесе достизању консензуса. И овде су важна не толико његова лична убеђења, колико способност да их одгурне на задњи план.

Уочи ступања на дужност Туск је међу својим приоритетима навео неопходност да се у односе са Русијом уведе „осетљивост“ својствена земљама Источне Европе. Да ли ће ова „остељивост“ моћи да се пелцује на свих 28 лидера ЕУ?

Олег Севергин,