Русија и ОПЕК се договорили о ценама нафте

30-11-2014 12:31:35 | | Глас Русије, фото: East News/Juan Carlos Cantero / Prisma/ |


Русија и ОПЕК би могли да смање производњу нафте ради одржавања светских цена црног злата. Москва већ преговара са картелом. У уторак преговорима се придружио министар енергетике Русије: Александар Новак је отишао у Беч на самит ОПЕК-а. Реакција експерата на ову новост није једнозначна. Неки се плаше да ће такве мере смањити прилив у руски буџет. Али већина не дели забринутост: земља има довољно резерви како би покрила колебања цена нафте.

Москва може да предложи ОПЕК-у да смањи производњу нафте наредне године за 15 милиона тона. У том случају картел ће смањити своју производњу за 1,5 милион барела дневно. Како саопштавају извори блиски влади, план ће бити изнет на међународној конференцији за развој нафтног тржишта у Бечу.

До недавно руска влада се негативно односила према сличним идејама – јер приливи од извоза нафте попуњавају буџет. Променила се ситуација прошле недеље после осете министра иностраних послова Венецуеле, члана ОПЕК-а, Москви. Рафаел Рамирес је предложио да се смањи производња: смањење нафтних квота утиче на економију не само Русије, већ и Венецуеле. Очигледно је да је ситуација сада у рукама ОПЕК-а, али у једностравном поретку организација неће смањивати производњу.

Министар енергетике Русије потврдио је да руска влада разматра ова питања. Истина, у пракси није тако лако смањити производњу нафте, истакао је Александар Новак.

- Питање је прилично комплексно. Ми нисмо Саудијска Арабија која има могућност брзо да смањи или увећа производњу, код нас раде приватне и државне компаније на тржишту. И нагли пад или увећање једноставно физички није могуће направити. Имамо своје особености, законодавну и нормативну базу. У целини питање захтева брижљиву анализу.

У сваком случају, по речима Новака, Русија не намерава да увећава производњу нафте. Највероватније она ће је очувати на нивоу 505-525 милиона тона годишње.

Сложена ситуација у руској нафтној и гасној индустрији, па и у економији у целини, подгрева се западним санкцијама. Још у септембру ЕУ и САД су увели нови пакет антируских мера. На америчке спискове су доспеле комапније Гаспром, НОВАТЕК, Росњефт, Лукојл, Сургутнефтегаз и Гаспром њефт. То је скоро 90% руског нафтног сектора и скоро читава производња гаса, компаније осигуравају скоро половину руског буџета. Санкције забрањују испоруке овим компанијама технологија и опреме за дубоководне, арктичке обалске или шкриљачне пројекте са потенцијалом вађења нафте. Ако западне нафтне и гасне компаније напусте пројекте у Русији, Москва ће позивати инвеститоре из оних земаља које нису уводиле санкције. И решиће технолошке проблеме помоћу замене увоза.

Земље ОПЕК-а на које отпада 32% светске производње нафте, последњих месеци акивно разматрају могућност обнове баланса на тржишту. Сада квота за производњу 12 земаља картела износи 30 милиона барела дневно. Неки чланови ОПЕК-а као што су Иран, Ирак, Нигерија, Венецуела и ЖЕквадор, залажу се за што скорији повратак квоте. Против су УАЕ и Кувајт. А ставови најутицајније у картелу Саудијске Арабије за сада нису јасни.

Игор Силецки,