10 година хаоса: У Украјини се обележава годишњица наранџасте револуције
У Украјини је 21. новембра 2004. године почела „наранџаста револуција“. Десет година касније у земљи још увек нема мира. До чега су Украјину довели процеси који су почели пре 10 година?
Пре 10 година на редовним председничким изборима у други круг су ушла двојица кандидата: Виктор Јушченко, који је представљао интересе запада и центра земље и Виктор Јанукович који је имао беспоговорну подршку југоистока. Шансе кандидата су по друштвеним анкетама биле отприлике једнаке.
21. новембра 2004. године Централна изборна комисија Украјине је објавила прелиминарне резултате председничких избора: уз предност од 3% победио је Виктор Јанукович. Супарници су јавно оптужили тим политичког опонента за фалсификовање. На централном тргу у Кијеву – Мајдану Незалежности – почеле су да се окупљају на стотине присталица Јушченка. Одликовале су се наранџастим шаловима – то је била боја Јушченковог предизборног штаба. Тако је у Украјини почела Наранџаста револуција, чији су учесници на митинзима и на барикадама покушавали да издејствују поновне изборе. Организатори народних немира су имали друге циљеве, сматра заменик директора Института за земље ЗНД Игор Шишкин:
- То није био једини разлог, па чак ни главни. То је био повод. И то измишљени повод пошто каснија судска истрага није открила никакво фалсификовање на овим изборима. Оно што се данас дешава у Украјини показује који је био циљ Наранџасте револуције. То је био покушај да се Украјина одвоји од Русије.
Покушај није успео. У многоме зато што се наде обичних грађана који су искрено подржавали наранџасти покрет, нису оствариле, сматра политиколог, директор Кијевског центра за политичка истраживања и конфликтологију Михаил Погребински:
- Да се на Јушченковом месту нашао неки резумнији човек можда би успео да оствари веће циљеве. А Јушченко се у украјинском јавном мњењу сматра најнеуспешнијим председником којег је Украјина имала. Људи који су рачунали на то да ће наступити борба против корупције, да ће доћи срећнија будућност, ништа од тога нису добили. Корупција се чак појачала. Једино што је почело јесте потискивање руског језика и културе из свих области друштвеног живота у Украјини. За време Јушченкове владавине то је постало део државне политике.
Догађаји из 2004. године су поделили земљу. Политичка елита Украјине која је дошла на власт у Наранџастој револуцији такође није могла да се консолидује. Економски проблеми у ситуацији идеолошке раздробљености друштва су помогли спољним силама да поново изведу људе на Мајдан. Пре годину дана, 21. новембра 2013. године, председник Украјине Виктор Јанукович је изјавио да уговор о европским интеграцијама не одговара економским интересима земље и одложио је потписивање овог документа. Исте вечери су на кијевском Мајдану Незалежности поново биле упаљене ватре и на стотине људи је почело да захтева промену режима. Ствар се завршила државним превратом који је Запад отворено подржао. Стручњак Руског института за стратешка истраживања Аждар Куртов истиче:
- То се може сматрати наставком мајдана-2004 у смислу да су иако промене из 2004. године нису биле баш најуспешније геополитички противници Русије донели одређене закључке. Потрудили су се да други покушај крајем 2013. године буде јачи, боље снабдевен различитим ресурсима, укључујући политичку подршку коју смо видели кад су Мајдан посећивали изасланици западних држава.
Данас је једна од најбогатијих република у саставу СССР постала сиромашна и утонула је у хаос грађанског рата. Али Кијев слави. Указом председника Петра Порошенка, 21. новембар је у Украјини проглашен Даном слободе и достојанства.
Наталија Коваљенко,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
