Јоханес Хан у Београду: Русију за опонента и у ред иза Молдавије
Санкција против Русије неће бити, чак ни у најблажем виду, изјавио је србски министар спољних послова Ивица Дачић. Али да ли је то епилог посети европског комесара за питања проширења и политике добросуседства Јоханеса Хана Београду, то је питање.
Својевремено грчки премијер Папандреу је критиковао ЕУ за недоследност и за то што Брисел стимулише панична расположења у погледу Атине. Све је јасно када политичари нису доследни у сопственим интересима („то што је корисно, то је и разумно“, старогрчки историчар Тукидид) – на пример када је канцелар Немачке Меркел ради привлачења бирача говорила да Грцима неће одобрити помоћ, мада у политичким кулоарима све је било решено у корист ове земље.
Али случај Јоханеса Хана је недоследност неке друге врсте, мада сада се Србија нашла отприлике у сличном положају као и Грчка, једино што се панична расположења шире по самој земљи. Просудите сами, европски комесар у току једне недеље на три различита начина је означио перспективе односа Брисела и Београда. Средином недеље говорио је да санкције против Русије и даље перспективе евроинтеграције никако нису повезане. Уочи посете у интервјуу за Вечерње новости чуло се да су санкције обавеза Србије. После преговора са премијером Вучићем испоставило се да европски чиновник није инститирао на тој теми. А по завршетку састанка са председником Николићем господин Хан је рекао да у овом тренутку нико не врши притисак на Србију да она адаптира своју политику у складу са бриселском. Тумачите како желите. Или зарђали од „кише папира“ (Мајаковски, руски песник) бирократски апарат ЕУ кочи, или је пред нама врло увијен сигнал.
Шта од Србије захтева ЕУ? – питање је које је јуче у Скупштини премијеру упутио шеф фракције Демократске странке Борислав Стефановић, а ми га постављамо београдском политикологу Дејану Вуку Станковићу:
Захтев је да се постепено али неопозиво улази у режим санкција против Русије. Од Србије се не тражи да се према Русији односи као Литванија или као Пољска, али се тражи да бар на симболичкој равни прихвати ту политику, односно да уведе неку врсту санкција. То Хан није рекао, претпостављам због тога да не би правио проблеме својим србским саговорницима. Али у принципу мислим да је захтев ЕУ тај да се прихвати спољна политика и то на неком нивоу, имајући у виду чињеницу да Србија са Русијом ипак има врло комплексне и пријатељске односе на политичком и на економском плану.
Све остало што је Хан рекао у Србији више или мање је стандардно. Једнио што комплименти поводом побољшања судског система делују превише дежурно – у контексту вести о томе да због глобалног штрајка адвоката власти морају да пусте човека која су одавно тражиле, осумњиченог за прање новца.
А тако о еврoпском путу, модернизацији и корупцији чули смо од Хана почетком новембра у Кишињову. Пошто је Молдавији до ЕУ као до Кине пешице, намећу се одређени закључци и у погледу Србије.
Оно што је ту помало цинично је чињеница да од Србије траже да стане у ред заједно са европским земљама, - каже Дејан Вук Станковић, - при чему Србији није нити гарантована сигурна перспектива уласка у ЕУ, нити би Србија добила никакву економску компензацију за губитак који би произашао из тог режима санкција, док европске земље би сигурно добиле из европских фондова неку врсту надокнаде. Увели бисмо санкције да потврдимо неки примат Европе у односу на Русију, а реално гледано имали би и даље магловито обећање чланства у ЕУ и стога би Русију почели да третирамо као свог политичког супарника.
Тимур Блохин,
