Разочарање „наранџастог Мајдана“
Нараџаста револуција у Украјини постала је синоним за потпуно разочарање. Пре десет година Кијев су обухватиле масовне акције протеста. Ипак већ за годину дана Украјинцима је тешко било да се сете зашто су излазили на Мајдан. А о наранџастим лидерима данас се уопште не говори.
22. новембра 2004. године у Украјини је одржан други круг председничких избора. Присталице Викотра Јушченка, који је по прелиминарним подацима губио од свог супарника Виктора Јануковича, изашли су у центар Кијева на мајдан Незалежности за захтевом да се пониште резултати избора. Акције протеста су трајале два месеца, у току њих пажња читавог света била је прикована за Украјину. У историји ови догађаји су ушли под називом „нараџаста револуција“.
У пракси народни протест се испоставио унапред планираном и добро припремљеном акцијом. Класична обојена револуција, која је имала своје спозноре, организаторе, теренске командире. Главни циљ наранџастог мајдана, као и Евромајдана, који је започео прошле године, био је државни преврат и смена власти, говори доњецки политиколог Владимир Корнилов.
- Лично нисам никада користио реч револуција поводом ових догађаја, не користим је ни сада. Револуција је ипак промена државног уређења. То што се десило онда и сада јесте смена режима, то је свргавање уставног уређења и долазак на власт на нелегални начин људи који су организовали овај преврат.
Наранџасти протест на Мајдану је довео до поновног гласања. Мимо свим уставних норми био је организован такозвани трећи круг председничких избора, где је победио Виктор Јушченко. На дужност премијера била је именована његова сарадница, Наранџаста леди, како су називали Јулију Тимошенко. Западни партнери који су отворено изражавали своје симпатије новоизабраном председнику док је још стајао на Мајдану, ликовали су.
Ипак већ на пролеће 2005. године између преседника и премијера су започели конфликти. У септембру Тимошенко је била смењена. А рејтинг Јушченка је почео нагло да опада.
Лидери наранџасте револуције нису оправдали очекивања оних који су се за њих залагали на Мајдану. Очигледне промене у животу нису се десиле. Како истичу очевидци тих догађаја, нове украјинске власти нису имале ни политичку вољу за реформе, ни стратешко виђење како да их спроводе. Наранџасти лидери нису оправдали очекивања својих страних координатора који су на њих рачунали. Многи амерички политиколози, аналитичари и политичари нису крили да су били разочарани тиме што Јушченко и Тимошенко нису могли да се договоре, каже доњецки политиколог Владимир Корнилов.
- Американци су заиста испустили ситуацију налето 2005. године. Заиграли су се и пропустили повратак политичких снага које су одражавале други вектор. Ту је одиграло улогу неповерење Американаца које су осећали према Јулији Тимошенко. Било им је потребно да сачувају одређену противтежу у украјинској политици, али ту су сами себе надиграли.
Ова лекција у пуној мери је била узета у обзир приликом припреме новог Мајдана, истичу експерти. Било је одлучено да се рачуна не на амбициозне политичаре, већ на националистичке покрете. То је већ довело до поделе земље и почетка борбених дејстава. Жртвама актуалних конфликата шостало је већ више од 4000 Украјинаца. Епоха револуција у боји без проливања крви завршена је.
Светлана Калмикова,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
