Аустралијски самит Г-20: акутна питања без јасних одговора
Самит лидера земаља Велике двадесеторице ће бити одржан 15-16. новембра у аустралијском Бризбејну. Експерти сматрају да ће подигнута на њему акутна питања поново остати без јасних одговора.
Лидери земаља двадесеторице састаће се у неформалној атмосфери, како би размотрили текућу ситуацију у светској економији, постојеће ризике, опасности и могућности њиховог превладавања. Велика двадесеторица, без обзира на консултативни карактер њених одлука, врло је утицајна на међународној сцени. На удео земаља чланица ове организације у коју улази и Русија, укупно отпада више од 80% светског националног бруто производа. Ипак чак невиђени степен утицаја на процесе планетарних размера, по свему судећи, не доприносе ефикасности у тражењу стретегије изласка из систематски кризе на прелому једнополарне епохе.
Експерти подвлаче да ће се аустралијски самит одвијати у контексту снажне геополитичке и економске нестабилности. Да почнемо од тога да је прошле године избио оружани конфликт на југоистоку Украјине и Европа се први пут за низ година нашла мал те не на првој линији грађанског рата. Као друго, 2014. Године настављен је прави рат у Иркау и Сирији (у току којег се појавила самопроглашена Исламска држава Ирака и Леванта), нису престали нереди у Либији, забележена је ескалација напетости у арапско-израелским односима.
Међутим, у Европи, без обзира на оптимизам политичара, наставља се стагнација: галвне локомотиве развоја Старог света – економије Немачке и Италије – на основу првог квартала 2014. Године поново су показале пад. Мало боља је ситуација у Француској. Овај и други фактори довели су до наглог пада цена нафте: цена барела марке Брент је пала до 80 долара, што је један од најгорих показатеља од 2009. године.
Несумњиво, међународна заједница треба да изради мапу пута за излазак из ове ситуације која можда и доноси некоме краткорочне политичке користи, али у дугорочној перспективи прети катастрофалним последицама за све без изузетка. Једно од питања је реформа Међународног монетарног фонда, наслеђа послератног Бретон-вудског система, који је до данас већ престао да испуњава своје основне задатке. Одлуке ММФ су исполитизоване и потчињавају се у првом реду политичкој елити САД. Управо зато Вашингтон на све начине блокира одавно сазреле реформе, каже председник Консалтнинг компаније Неокон Михаил Хазин.
- Две хиљаде девете године појавила се идеја да треба створити аналог федералног резервног система САД, не национални, већ светски. Ова идеја се називала Централна банка Централних банака. Она је широко разматрана у оквиру Г-8 и Г-20. И већ је била донета одкука да ће ова Централна банка Централних банака бити формирана на основу ММФ. Фактички реализација ове идеје стабилизовала би међународни банкарски систем. Али то би довело до тога да САД остану без монопола на емисију светске валуте. На крају су САД ставиле ММФ и светску банку под своју контролу. И ако су их раније користиле зато да се ојача експанзија долара, данас они користе ММФ како би осигурали стабилност сопствених финансија, упркос светском финансијском систему.
Очигледно је да излазак из кризе може да буде нађен само узимајући у обзир потребе свих факотра, а не једне конкретне државе. У том случају перспективе формирања новог развоја човечанства без криза очигледно ће постати мање магловите.
Сергеј Дуз,
