Авганистан – хаваријски случај

15-11-2014 12:21:53 | | Глас Русије, фото: REUTERS/Omar Sobhani/ vostok.rs |


Хаваријским случајем, изражавајући се терминима из лексикона осигуравајућег бизниса, назвао је Авганистан у својој књизи која је ових дана изашла у Немачкој писац и публициста Уве Кригер.

Према познатом пруском војном теоретику Карлу фон Клаузевицу, подсећа Кригер, рат је акт насиља чији је циљ принудити противника на испуњавање воље победника. Ипак, на 13-годишњу војну кампању у Авганистану која се ове године завршава повлачењем трупа САД и НАТО-а, дефиниција Клаузевица може да се примени само врло натегнуто, примећује Кригер. Као прво, пише аутор, војна дејства у Авганистану све једно ће се наставити. Ради се о томе што герилских командира, наркобарона, корумпираних политичара и поткупљивих војника тамо има више него довољно и данас. А идеја достизања националне слоге није ништа друго до плод лажног оптимизма западних политичара.

Као друго, о каквој вољи учесника коалције, која је упала у исламску земљу са оружјем у рукама после терористичких аката у Њујорку и Вашингтону 11. септембра 2001. године може бити говора? Да ли је тада било речи о изградњи „цивилизованог“ Авганистана са равноправношћу жена и општим образовањем? Или о победи над тероризмом и његовим исламистичким оваплоћењем у лику Ал-Каиде? А можда о доступу природним ресурсима земље и њеном заузимању као кључног места на централноазијској шаховској табли? Тачније, о истој тој Великој игри која је покренеута око Авганистана још у 19. веку и на основу које је Вашингтон у 21. веку рачунао да ће узети цео колач за себе, руководећи се принципом: Победник узима све?

Резиме аутора је категоричан: авганистански хаваријски случај није резултат неке катастрофе, већ резултат лажне војно-политичке конструкције Запада, од које се штета не може надокнадити никаквих осигурањем. У вези са тим индикативно је звучала недавна изјава генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, који је путовао у Авганистан. Алијанса, рекао је он, поздравља спремност Русије да учествује у стабилизацији ситуације у Авганистану. Јуче, како је већ саопштено, руски председник Владимир Путин је изјавио да је Русија спремна да у случају потребе „подметне раме“ авганистанском народу.

Индикативна је изјава Столтенберга јер је изречена у контексту ратоборних претњи од стране алијансе на рачун Русије, коју су тамо из ранга партнера пребацили у ранг противника. Тако да тешко да може да се говори о ублажавању строгог антируског курса војног блока. Речи генералног секретара су изазване пре оним сложеним положајем у којем су се данас нашли Америкнаци и њихови савезници у Авганистану. Скоро 2 године трајало је ценкање око билатералног договора о безбедности између Вашоингтона и Кабула, без чега би био немогућ старт нове, школске мисије Одлучна подршка.

Главни камен спотицања била је тачка о судском имунитету војника смањеног америчког контигента, који остаје у Авганситану. Бивши председник Хамид Карзај кога су иза леђа називали америчком марионетом, неочекивано се побунио и није потписао документ. Али нови шеф државе Ашраф Гани Ахмадзај који је дошао на власт није потписао текст споразума. То је учинио крајем септембра његов саветник, а са америчке стране амбасадор САД у Кабулу.

Ево мишљења руководиоца редакције војних новости агенције ИТАР-ТАСС Виктора Литовкина.

- Продужетак присуства Американаца и НАТО-а у Авганистану може да им помогне да се утврде у том региону, каже Литовкин. С једне стране за нас то није лоше. Нека се талибани с њима обрачунавају на територији Авганистана, а не да гледају на север. А са друге, присуство НАТО-а и САД поред граница ЗНД не улива оптимизам. Али ми ћемо извести одговарајуће закључке.

Према мишљењу Литовкина, без сарадње Запада са Русијом тешко да ће авганистански проблем моћи да се реши. Изгледа да тамо то такође почињу да схватају.

Олег Севергин,