Турска се припрема да буде домаћин самита Г-20 у Истамбулу

15-11-2014 12:15:13 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/CyberMacs/cc-by-nc-sa 3.0/ vo |


Како је саопштио помоћник председника РФ Јуриј Ушаков, на самиту у аустралијском Бризбејну 15-16. новембра лидери Г-20 размотриће могућност убрзања раста светске економије преко инвестиција у инфраструктуру. Лидери планирају да размотре и реформе светске финансијске архитектуре, између осталог, реформу ММФ, модернизацију пореског система и механизме банкарског регулисања, као и нека друга питања.

Да подсетимо да на том самиту учествује Турска као земља која улази међу првих десет по темпу економског раста. Али посебност ситуације је и то што ће 2015. године Турска председавати у Г-20 на самиту у Истамбулу. А сада, у Бризбејну, она треба да озвучи прелиминарни дневни ред предстојећег самита. Према мишљењу политиколога Станислава Тарасова, овог пута управо читава интрига, пошто до данас главни иницијатор различитих иницијатива у светској економији биле су по правилу земље које улазе у Г-8.

- У последње време у светској економији почеле су да јачају кризне појаве. Оне тешко да ће се 2015. године променити. САД су престале да пумпају економију емисионим новцем и јефтиним кредитима. При томе политика „јаког“ долара, повећање каматних стопа и смањење буџетских трошкова, очгледно ће се задржати у Америци и наредне године. То не доприноси економијама у развоју, што се види на примеру Турске.

Ради се о томе да је модел економије који постоји у тој земљи директно везан за стране инвестиције. У последњих 10 година у Турску је сваке догине стизало 900 милиона долара, што јој је омогућавало да сачува економски раст на нивоу од 6%. Сада нечег сличног неће бити. Према подацима потпредседника владе Турске за економска питања Алије Бабаџана, прошле године економија Турске је напредовала за 4,1%, а ове године турска економија ће скочити само за 3,3%. Према оцени турских експерата, убрзава се процес дебалансирања усвојеног модела 5+5+5: петопроценти раст, петопроцентна инфлација, петопроцентни дефицит текућег баланса. Јасно је да је ресурс макроекономских манипулација који користи Централна банка земље за очување темпа раста економије исцрпљен. Као и могућности владе да делује преко пореске политике. Шта више, перманентне кризе у светској економији почеле су да растурају глобални систем и стимулишу формирање контура нових националних економија, што је повезано са реформама.

Не одлучују се све државе на њих. А Турска се одлучила. Премијер Ахмет Давутоглу је објавио да је његова влада разрадила и да немерава да спроводи свеопшти план економских реформи, како би се ступило у нову фазу економског развоја. План се састоји од 9 пакета, обухвата 25 приоритетних сфера реформисања. Први пројекат реформисања је усмерен на повећање производњих капацеитета реалних сектора економије, смањење зависности економије од увоза у циљу даљег смањења дефицита Турске по текућим рачунима. Давутоглу је назвао реформе планиране у нардедне 4 године најважнијим структурним економским променама у историји Турске. У случају почетка њихове успешне реализације до 2018. године национални бруто производ Турске ће скочити са актуелних 820 милијарди долара до 1,3 трилиона долара, дефицит по текућим рачунима ће пасти са 7,9% националног бруто производа до 5,2%, незапосленост са 9,8% ће пасти до 7%.

Али једна је ствар сликати све на папиру, друга је оваплотити у реалности. То зависи како од међународних коњуктурних фактора, тако и од ситуације која се сустиче на Блиском Истоку. Између осталог, економске реформе започете у Турској 2004. године, испоставиле су се успешним, што је омогућило да се битно увећа темпо раста, повећа стабилност економије.

Како ће бити сада, видећемо. Презентација новог економског курса Турске треба да буде одржана у време самита Г-20 у Истамбулу наредне године. Од тог тренутка и започиње одбројавање новог „економског времена“ земље.

Сергеј Тариков,