Србија-Русија: Словенско братство без непријатељства са осталим светом
Председник Русије Владимир Путин у четвртак, 16. октобра, посетиће Републику Србију на позив србског председника Томислава Николића. Посебну тежину предстојећем догађају придаје чињеница да Србија одбија учешће у антируским санкцијама од стране Запада.
У четвртак Владимир Путин учествоваће у свечаним манифестацијама у Београду, приређеним поводом 70. годишњице ослобођења града од фашистичких окупатора. Управо поводом ове годишњице је приређена Путинова посета, јер Русију и Србију везују два епохална историјска датума: 100 година од почетка првог светског рата и 70. годишњица ослобођења Београда од нацистичких окупатора. Ипак, политичка компонента посете председника Русије није једина. Путин планира да размотри са србским руководством кључна питања билатералне сарадње, пре свега у трговинско-економској сфери.
О односу Србије према антируским санкцијама говори амбасадор Србије у Москви Славенко Теризић:
- Не можемо се одлучити на то: због наших историјских и културних веза, вековног пријатељства, због политичких околности. Лично сматрам да су санкције анахрони политички инструмент. Видите шта се дешава са млеком из Финске, јабукама из Пољске. Зато не знам у чијим интересима су сакнције против Русије. Политичка питања се не решавају санкцијама, треба их решавати дијалогом.
Експерти сматрају да такав став заслужује свестрано поштовање, мада га је прилично тешко реализовати у пракси, узимајући у обзир кретање Србије у страну европске интеграције. Несумњиво Брисел ће још много пута подсетити Београд да „онај ко није са нама, против нас је“. Између осталог, према мишљењу Славенка Терзића, питање „или санкције или ЕУ“ неће се подизати, пошто наредних месеци односи између Русије и ЕУ ће се побољшати.
У сваком случају Србија и Русија имају много заједничких интереса у економској сфери, од којих би било крајње неразумно одустати због измишљених политичких изговора. У последње време робна размена између Србије и Русије значајно је порасла. Узрок томе је укидање царинских такси између земаља и узвратне санкције Русије против ЕУ. Основне ставке србског извоза су метали (челик и гвожђе, бакар), електротехничка роба, житарице и поврће. Говори заменик директора Департмана за земље Европе и Америке Министарстава за економски развој РФ Сергеј Караулов.
- Сада се појавила могућност за додатне испоруке српске робе на руско тржиште. Србија се оперативно одазива на могућност да заузме ослобођене нише, повезали су их са представницима основних трговинских мрежа, ради се активно, већ су започеле испоруке. Сам сам прошле недеље свраћао у продавницу, пробао српске шљиве – укусне су, миришљаве, могу да се купују. Све то се одвија паралелно са разрадом и реализацијом великих инфраструктурних пројеката, попут модернизације српске железнице или отварања регионалног центра који ће производити радиофармацеутске препарате.
Основни удео србског увоза чине енергенти – нафта и гас. Зато је за земљу тако важна енергетска сарадња са Русијом, између осталог реализација мегапројекта Јужни ток. Нажалост, по том питању не зависи све од Београда и Москве. Како је истакао премијер земље Александар Вучић, не може Јужни ток да започне на граници Србије и Бугарске и да се заврши на граници Србије и Мађарске. Он треба да прође кроз Бугарску, Мађарску, Аустрију и све остале земље. А ту је управо проблем, подсећају експерти.
Између осталог, нерешеност низа економских питања не смањује значај посете Владимира Путина. Председник Русије веома је популаран на Балкану, каже амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
- Ову посету посебно очекују и зато што многи са именом Путина везују излазак из тешке ситуације. Проблеми који сада стоје пред Србијом у многоме се пресецају са проблемима који су стајали пред Русијом пре 15 година. Сви овде веома цене учешће Русије у организацијама као што су БРИКС, ШОС. Русија је превладала војну немоћ и поново постала снажна војна сила. Многи се осврћу и на демографско искуство Русије која је успела да превлада демографску јаму, и сада се бројност становништва увећава. Шта више, многи овде осећају симпатије према ставу Владимира Путина поводом вишеполарног света. Овде је врло популарна његова идеја Велике Европе од Лисабона до Владивостока. Све то су фактори који дају Русији и њеном председнику посебну привлачност. И све ове ствари говоре о томе да ће овде врло топло дочекати Владимира Путина.
Експерти подвлаче да Срби, за разлику од Украјинаца, нису подељени по питању избора између Русије и Европе. Према њиховом мишљењу, словенско братство не треба да омета успостављање спољноекономских веза. Таква одмерена политика омогућава Београду да паметно гради дијалог како са Западом, тако и са Истоким и не противречи руском пројекту Велике Европе од Лисабона до Владивостока.
Сергеј Дуз,,
