САД и Украјина одбијају разматрање украјинске кризе на међународном пољу
Генерални секретар УН Бан Ки Мун је апеловао на стране у украјинском сукобу да се строго придржавају својих обавеза у оквиру мировних договора који су постигнути 19. септембра у Минску.
Дан раније приликом пуцњаве у Доњецку погинуо је представник Међународног Црвеног крста, швајцарски држављанин Лоран Етјен. Тим поводом је генерални секретар УН подвукао крхкост тренутног примирја и позвао је на то да се удвоструче политички и дипломатски напори ради регулисања конфликта у Украјини.
Ситуација у Донбасу се нагло заоштрила у току последњих дана. На линији ватре су се 2. октобра нашли канцеларија Међународног комитета Црвеног крста, тржни центар и болница. Погинули су 11 мирних грађана и 1 представник Црвеног крста, а дан раније су припадници снага безбедности пуцали у школу.
Напади на цивилне објекте и на међународну хуманитарну мисију за време објављеног примирја сведоче о томе да су кијевске власти сигурне у то да неће бити кажњене. Да, оне су потписале меморандум о миру, који су одобрили УН, ОЕБС и народни добровољци Донбаса. Али ко ће их позвати на одговорност за то што одбијају да поштују договоре? На билатералним састанцима украјинског председника Петра Порошенка и лидера западних земаља решавају се глобалнија питања као што су: финансирање војне реформе и интеграција економија. А рад на данашњим пољима Кијев једноставно обуставља.
На седници Парламентарне скупштине ОЕБС у Женеви је 3. октобра први пут требало да се окупи Међупарламентарна група за Украјину. Одлука о њеном оснивању постигнута је на летњој седници Скупштине у Бакуу. Међутим, прво су у њој одбили да учествују Американци, затим Пољаци, а уочи сусрета и сами Украјинци. За руску делегацију то није било изненађење, истиче члан Комитета за међународне послове Савета Федерације, члан делегације РФ у Парламентарној скупштини Савета Европе Игор Морозов:
- То је било потпуно очекивано. Американци су преко Пољака и преко балтичких земаља, од самог почетка подржавали украјинску кризу. Прво на нивоу пружања подршке опозицији на Мајдану. Затим – одобривши његов преврат. И кад је основана међународна контактна група за истраживање прекршаја у Украјини претпостављало се да ће разматрати прекршаје Јануковичевог режима, пре свега прекршаје приликом растеривања демонстрација опозиције на Мајдану. А кад се дневни ред променио група за Украјину више није одговарала интересима Кијева, Европљана и САД.
Данас су у први план избила друга питања која међународна заједница не може да не постави, али на која Кијев не намерава да одговори. А САД ови одговори не занимају. Због тога су одбили рад у групи ПССЕ за Украјину, сматра члан Комитета Државне думе за грађанско, кривично, арбитражно и парнично законодавство, бивши члан руске делегације у ПССЕ Дмитриј Вјаткин:
- Ово сведочи о томе да се злочини кијевског режима и оружаних формација које се не потчињавају Кијеву, већ олигархијским структурама, више не могу крити. Мораће да одговарају на тешка питања која се више не могу избећи: о истрази поводом пада „Боинга“, о масовним гробницама, о томе ко је позван на одговорност због убистава у Одеси 2. маја. На ова питања нема јавног одговора ни од кијевских власти, ни од њихових покровитеља.
Вашингтон је ставио до знања да одговора неће ни бити. Руководилац службе за штампу Стејт департмента САД Џен Псаки је, између осталог, изјавила да истрагу о масовним гробницама пронађеним у Донбасу треба да врши кијевска влада, а не међународне организације. Јасно је да власти Доњецке и Луганске народне републике неће дозволити да Кијев ово узме у своје руке, а Запад је практично упозорио на то да неће прихватити резултате истраге коју обави неко други. Још један у низу ћорсокака.
Наталија Коваљенко,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
