Србски падобранци на Светој Гори

04-10-2014 12:45:23 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Света Гора је један од центара православног света. Налази се на полуострву Халкидики, тачније на најисточнијем од три полуострва Халкидикија - Атосу. Атос је планина и полуострво у северној Грчкој што на србском значи „Света Гора“ и седиште је 20 православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидикија дугачко је 60 km, а ширина му је 7 до 12 km и има површину од 390 km, с планином Атос, чије стрме густо пошумљене падине досижу висину до 2.033 m.

Ветерани 63. падобранске бригаде Војске Србије у групи од осам људи су одлучили да изађу на врх Свете Горе. Причали смо са једним од њих, Батицом Павловићем.

Батице, реците нам какав је био пут до врха Свете Горе и како сте се осећали?

- Пут је почео, како и доликује, посетом манастиру Хиландару где смо добили благослов за наш подухват. Што се каже, духовно смо се "нахранили" и кренули на пут. Успут смо посетили и друге манастире, Зограф, Велику Лавру, Скит Светог Андреја, Испосницу Светог Саве. Обишли смо све светиње које су нам биле на путу од Хиландара до врха Свете Горе. У Хиландару смо срели групу која је била сачињена од Руса и Срба који су нам, чувши да ми планирамо да се попнемо Атос, понудили заставу Новорусије да је истакнемо на врх. Познато је да су падобранци увек на страни поравде, па тако и у овом случају када су у питању наша браћа Руси из дела Украјине који ми називамо Новорусијом. Ми ту територију видимо као ослобођену, ослобођену од хегемоније, као мало острво слободе које ће се, надам се, раширити по целој Европи. Цела прича је у томе да сви они који су некада подржавали поједине сецесионистичке територије, много пре него што је Новорусија кренула у овакав чин, оцепљења, су на пример за истицање заставе Хрватске или многе друге, давали пуну подршку, и то сви они који данас бацају "дрвље и камење" по борцима и уопште по људима који симпатишу ослободилачки покрет у Новорусији.

Шта је био мотив?

- То је једно свето место и велико је задовољство да се човек прво нађе тамо и да освоји тај врх, а који са алпинистичке стране није захтеван, али то је место које није сваком доступно и то је додатни изазов. На путу према врху смо сретали и друге групе и Руса и Украјинаца који се изјашњавају као Украјинци и свештених лица која припадају Московској епархији. Људи који мисле другачије немају жељу да посете и да виде то све. И на самом врху смо били са групом Руса и Украјинаца. Из Украјине су такође била свештена лица.







Још увек сам пун утисака и то је једна велика прича. На Светој Гори сам такође био одушевљен Скитом Светог Андреја који је некада припадао руским монасима али после Октобарске револуције нису успели да га попуне монасима и онда су га преузели Грци. Он је огроман, чак је већи и од неких манастира. На целој Светој гори су обележја, од иконографије, до посуђа, архитектуре, односно Русије у малом. То је огроман комплекс и ту је снага Царске Русије. Показало се је још једном, када је Русија у успону да се нешто исценира како би се она спутавала на том свом путу.

Вања Савићевић,

http://serbian.ruvr.ru/2014_10_04/Srpski-padobranci-na-Svetoj-Gori-9524/?slide-1


КАТЕГОРИЈЕ