Економска позадина светских ратова
На међународној научној конференцији "Велики рат и почетак новог мира: актуелни дневни ред савремености" одржаној у Београду, били су размотени различити аспекти Првог светског рата. Између осталог, бивши премијер Савезне Републике Југославије Момир Булатовић истакао је у свом реферату економску позадину свих војних дејстава.
Свима је познато да се у САД сада налазе полуге финансијског притиска на све земље света. И такву могућност, како тврди Момир Булатовић, оне су добиле управо захваљујући догађајима од пре сто година. Економску позадину, по његовом убеђењу, имају сви светски ратови без изузетка.
- Чињеница да је сваки нови рат у историји човечанства све мање смислен и никада доведен до краја. У свом реферату на овој конференцији сам подсетио на 1913. годину када се створио систем Америчких федералних резерви и преузео крупни јапитал управљања једном слободном и демократском земљом. Знате, Амерички индустријалац Форд је сарађивао са Хитлером, економски га је помагао. Сматрали су у то доба, у међуратноме периоду, да је Хитлер добра варијанта која може да обузда ратнике. Крупни капитал има своју логику. Она је супротна демократији и миру. И кадгод ви пустите капитал да некажњено кружи планетом, да може да пљачка гдегод, ви добијете рат на крају. Ја сам био у државном руководству Југославије која се распадала. И ми нисмо желели рат. Али једноставно вас увуче. Ја сам седео у Белој Кући. И мени су тамо фино рекли да то што ће се десити на Косову нема веза са Србима и Албанцима. Централни проблем је био да се одржи функција НАТО-а у Европи. 1996. године они су мени рекли да ће на Косову да избије рат. И чак не можете и да се љутите на њих јер су велика сила. Али ако немају ограничење које се зове међународно право онда ће изазвати реакције неке друге силе. И ми данас имамо овде прво глобални економски сукоб где су актери Кина, Русија, ЕУ и Америка. Та четири актера се играју. Сада је ЕУ положила оружје, она неће у томе да учествује. Кина, паметна и мудра, не желе да буде у првим редовима. Али Русија са пуним правом брани своје интересе и игра са пуном снагом. Тај сукоб мене брине али неће бити на корист Америци.
Између осталог, о Европи. Сада се у Србији све чешће говори о ступању у ЕУ. Ипак европски чиновници врше на Србију притисак, захтевају да одустане од Косова и Метохије, што сами Срби не желе. А да ли постоји корист од евроатлантске интеграције?
- Знате, ја сам дуго година био еврофан. Ја сам осам година потрошио верујући да треба да усмеримо наш развој преме вредностима ЕУ. И то је цивилизацијски био добар чин. Шест година сам радио на имплементацији претприступних пројеката, преводио неке књиге, текстове, веровао у европски пројекат. Тада, у то доба, европски пројекат је имао смисла. Али 2008. година и криза је потпуно све пореметила. Ја сам био специјализован за кориштење европских претприступних фондова не на онај начин који контролише Влада него на онај начин који тражи партнерство из разних делова, па правите пројекте који су профитабилни, па пролазе контролу, и тако даље. Међутим, после 2008. године то је укинуто. Више нема ништа.
У том смислу, по речима Момира Булатовића, подршка Русије је врло важна.
- Оно што знам за сигурно то је да народ овде апсолутно очекује да Русија помаже, и Русија помаже. Све што се данас производи у Србији и што се продаје у Србији све иде за Русију. Не можете ви очекивати да ће нека шљива или бресква која је изузетног квалитета, испуњава све европске стандарде, дође на то тржиште и где друго да оде него у Русију. Ја волим Србију, крстарим по њој, имам много својих пријатеља и знам да сви производе и извозе у Русију. Тако да Русија помаже у извесном смислу физичко одржавање.
Добрим кораком Русије у пружању помоћи Србији Момир Булатовић сматра и саму конференцију коју је организовао Фонд Андреја Првозваног.
- Уназад десет година ја учествујем на оваквим конференцијама. Оне су на почетку изгледале као нека малтене илегална окупљања. Пре десет година нисмо могли наћи никога који би отворено и јавно рекао да сматра да је Русија снажан и значајан фактор и треба да се ослонимо на њу. Нико није смео да говори о историји на онај начин како може да се слободно интерпретира. Тако да сматрам да је ово добар почетак. Оно што Русија почиње сада да ради то је такозвана мека моћ. И ово је први озбиљан корак меке моћи. Ја очекујем ускоро да буде још озбиљнији корак и да ће се озбиљнији људи у то укључити.
Григориј Соколов,
КАТЕГОРИЈЕ
