ЕУ је обећала, али хоће ли помоћи својим фармерима?
Јадни европски фармери алармирају, те се надају на субвенције – узвратне мере Русија су јако погодиле пољопривредни сегмент ЕУ. Међутим, бриселским политичарима није стало до њих. За њих су важније њихове сопствене амбиције.
Оне се, изгледа, крију у томе да што више угоде прекоокеанском „старијем брату“. Губици фармера су неизбежна последица тих амбиција. Поред тога, Брисел није у стању да надокнади губитке агроиндустријском сегменту.
Бриселски чиновници су објавили да ће надокнадити пољопривредницима губитке. ЕУ је и раније трошила милијарде евра за подршку фармера. Међутим, када је реч о санкцијама и узвратним корацима Русије, ситуација се нагло променила. Раније су пољопривредници били повлашћена каста, данас су се они претворили у најнезаштићеније, - каже главни уредник часописа „Аграрни преглед“ Константин Лисенко.
- Када је настала та збрка, сви су рекли: ми смо вас хранили, ми смо вас одржавали, подржавали... Данас извините, преузмите и ви нешто. Затегните каишеве, јер на пуну надокнаду немојте ни да рачунате.
Управо на то су мислиле власти ЕУ, када су објавиле да привремено обустављају подршку пољопривредницима. Разлог су биле злоупотребе Пољака. Према мишлењу еврочиновника, они су сувише много затражили за губитке у вези са јабукама. Додуше, у ЕУ су ипак обећали да нешто надокнаде. Међутим, износ је смешан – само 125 милиона евра, док губици, према скромним проценама, износе више од 12 милијарди. Међутим, не могу сви да рачунају ни на ту помоћ, - каже шеф прехрамбене компаније „Јунигрејн“ Алексеј Дјумулен.
- Све се своди на то да ће се касније појавити износ, који може да се сматра накнадом. То ће бити износ губитка пре свега фармера Немачке, Француске, Холандије, Аустрије и Норвешке. Односно, основних чланица ЕУ. Тиме ће се све завршити.
Остали, наставља експерт, изгледа, неће имати срећу. Нарочито фармери земаља, које су се учланиле у ЕУ релативно недавно. Највише ће страдати Летонија, Естонија, Литванија. Даље ће бити Словенија, Чешка, Бугарска и Румунија. Фармери ових земаља већ данас имају губитке. Крајем августа летонски пољопривредници су били приморани да масовно уништавају летину, јер је воће и поврће из Пољске према демпиншким ценама онемогућило продају месних производа. Има више таквих примера, - каже Алексеј Дјумулен.
- Недавно искуство Атине… Уз пароле јединства европских вредности, пољопривреда Грчке је била уништена под окриљем неопходности штедње у свему. Као резултат европска роба, која је јефтинија од грчке, дошла је на месно тржиште. Атина не може да се такмичи с субвенцијама Немачке и Француске, које чине њихове производе конкурентним.
Таква судбина чека и Украјину, - наставља експерт. Све се то чини ради тога да би се спасли фармери локомотивних економија ЕУ. Остале пољопривреде, нешто ситније, на различите начине ће бити потиснуте са тржишта. При томе, природно је да се за све оптужи Русија, која је забранила увоз пољопривредних производа из Европе. Ако се сетимо, ко је почео, поставља се питање: можда су санкције против Русије неки прикривени начин да се два зеца устреле једним хицем?
Олег Обухов,
