Храна из Србије постаје уобичајена појава у руским трговинама

19-09-2014 10:45:34 | | Глас Русије/ vostok.rs |


На управо протеклом сајму хране у Москви је учињен још један важан корак у напорима да се суштински повећа србски извоз на руско тржиште, на коме је после увођења забране за европске компаније, остао огроман упражњени простор који напросто вапи за скоро свим прехрамбеним производима, а поготово за онима из Србије, што несумњиво представља шансу за склапање мноштва уносних послова.

Дакле, на 23. Међународном сајму прехрамбених производа, који је у главном граду Русије одржан под званичним називом „Свет хране – 2014“, на коме је своју продукцију представило 1600 излагача из стотинак земаља света, биле су присутне и 22 фирме из Србије, које су по речима српске министарке пољопривреде Снежане Богосављевић-Бошковић, већ на почетку привукле велику пажњу посетилаца, „што треба искористити у правцу јачања наше економије“, а такође је нагласила и то да је московски сајам изузетно важан зато што представља могућност јачања привредних веза кроз размену контаката, знања и искустава.

Иначе, значај ове манифестације се између осталог види и по томе што је на њој био присутан још један члан српске владе, односно министар привреде Жељко Сертић, који је подвукао да „Србија никада до сада није била овако представљена на једном сајму како је то урађено сада у Москви“, и додао да је циљ Србије повећање капацитета и подстицање извоза пољопривредно-прехрамбених производа на руско и остала тржишта широм света. Међутим, да подмиривање макар малог дела огромног руског тржишта неће бити нимало лак задатак, потврдило је његово запажање да се већ на самом почетку сајма у Москви показало да потражња превазилази тренутне српске производне капацитете.

Другим речима, то значи да Србија буквално није у стању да испоручи онолико много робе, колико су купци у Русији већ у овом часу спремни да купе. Наравно, при том се одмах поставља питање – шта је у Србији потребно учинити да би се знатно повећале производне могућности, да би се потом србски производи у великим количинама могли убацивати у отворене чељусти гладног руског тржишта, које је спремно да прогута све што се у њих убаци? Елементарна логика налаже да би домаћим произвођачима помогле разне државне мере, али то је управо оно што је Европска унија на врло директан начин забранила Србији, када ју је недавно упозорила да се уздржи од нових извозних подстицаја, кредита и гаранција у сврху повећања извоза на руско тржиште, чиме јој је заправо одузела могућност да извуче пуну економску корист из постојеће ситуације и оствари велике приходе.

Па ипак, последњи подаци говоре да је извоз србских пољопривредно-прехрамбених производа у Руску Федерацију у првој половини ове године већи за скоро 70 процената у односу на прошлу годину, што улива наду у могућност још много већег извоза. У сваком случају, овај 23. Међународни сајам прехрамбених производа у Москви, на коме је двадесетак домаћих компанија било засуто понудама за будућу пословну сарадњу, представља пут у добром правцу, јер то значи да србска храна на рафовима руских супермаркета упркос свему постаје уобичајена и све чешћа појава.

Ратко Паић,