Научна истраживања Плаштанице ће бити настављена
Научна истраживања аутентичности велике хришћанске светиње – Торинске Плаштанице, у коју је било завијено тело Исуса Христа пре погреба, морају да буду настављена, изјавио је РИА Новости професор катедре историје РПЦ Свето-Тихоновског православног универзитета протојереј Георгиј Ореханов.
О томе да анализа тог артефакта може да буде настављена 26 година после последње експертизе, испричали су учесници научне конференције, одржане у Москви. Она је била посвећена последњим резултатима истраживања реликвије, као и њеном духовном значају за вернике свих хришћанских конфесија.
- Сматрам да, свакако, није сваку светињу неопходно научно истраживати ради тога да би се потврдила или порекла њена аутентичност. У неким случајевима такво истраживање може да се сматра оскрнављењем. Међутим, научну анализу управо Торинске плаштанице треба наставити, јер је познато да су научници већ покушавали да је истраже, међутим, резултати, добијени у три различите лабораторије, били су контрадикторни, - рекао је Георгиј Ореханов.
Саговорник агенције је са жаљењем истакао чињеницу да данас Ватикан одбија да преда светињу ради даљих истраживања, те подсетио да ово није први случај, када Католичка црква одбија да сазна степен аутентичности неког артефакта. Познато ми је, например, када је пре неколико година била пронађена гробница, која је хипотетички могла да припада светом апостолу Павлу, даље истраживање тог питања је постало немогуће због става црквених власти, - додао је он.
Православни свештеник је изразио уверење да данас не вреди да се бојимо резултата, који би потпуно порекли аутентичност Торинске плаштанице. Без обзира на неке закључке, који данас постоје, а који, вероватно, не спадају у званичне црквене погледе на последње часове живота и смрти Христа, ипак смо се убедили да за 90 одсто добијени резултати потврђују Јеванђеоске текстове, - истакао је Ореханов.
- Први пут се та реликвија помиње 1353. године, када је Француз Жофроа де Шарни објавио да се плаштаница налази код њега. После 100 година Луј Први Савојски ју је откупио и дао да се чува у град Шамбери, где је 1532. године платно пострадало од пожара. Од 1578. године планштаница се чува у специјалном ћивоту у катедрали Јована Крститеља у Торину.
1898. године, када је светиња била изложена да је сви виде, фотограф-аматер Секондо Пиа је направио снимке, на чијим негативима се видео људски лик. То је откриће поставило многа питања за научнике и теологе, главно од којих је било питање њене аутентичности. Међутим, озбиљна научна истраживања уз помоћ савремених метода успело је само крајем 20. века.
Између осталог, професор судске медицине медицинског факултета Торинског универзитета, председник у оставци Међународног центра синдонологије (истраживања Плаштанице) Пјер Лујиџи Бајма Болоне истакао је да је последња научна експертиза тог артефакта била спроведена 1988. године. Научници су тачно одредили да траг на платну припада високом човеку семитске спољашњости, који је уочи смрти био јако претућен, на главу му је било стављено нешто попут шљема са оштрим трновима. Међутим, истакао је Италијан, реч није о слици или неком фалсификованом приказу.
- Никаква фарба или неке хемикалије нису пронађене. Отисак људског тела се понаша као негативни приказ, док мрље крви се виде као реалне, односно, у позитиву. С обзиром на то да сама тканина спада у епоху, када разлике између позитива и негатива нису биле откривене, не може да се тврди о фалсификату, - уверио је италијански професор.
Без обзира на то, што радиоугљеничка анализа, спроведена истовремено у три независне лабораторије, датира тканину скоро из 12. века, професор судске медицине је уверен да је то непотпуни, ни коначни, ни веродостојни резултат. Аанализа је спровођена на незваничним узорцима, те при анализи једне те исте нити научници су добили три различита резултата, - закључио је експерт. Света столица је после неуспеле радиоугљеничке анализе обуставила свака истраживања светиње, те све до сада не даје дозволу за њих. Међутим, како је уверио италијански професор, у Оксфордском универзитету поново говоре да би требало наставити научну анализу реликвије, те ће вероватно научници моћи да наредних година наставе истраживања на најновијим апаратима.
