Зоран Тошић и његов руски фудбал на -20 °C

03-09-2014 02:09:13 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Alexey Filippov/ vostok.rs |


Зоран Тошић за "Глас Русије": Оно што ме у Москви подсећа на Србију су можда најпре наши ресторани, где има доста наших људи. И то је најпре оно што се разликује у односу на Енглеску или Немачку где сам до тада играо и где нисам има тај неки живот ван фудбала.

Србски репрезентативац, Зоран Тошић, већ четири године је играч московског ЦСКА. 2010.године, потписао је уговор на 5 година и одмах започео своју каријеру код „Армејаца“ головима и успесима. Постепено је постао један од главних играча московског клуба, а у марту 2010.године, навијачи су га овенчали титулом најбољег фудбалера ЦСКА.

У мају ове године, голом Зорана Тошића ЦСКА Москва је одбранио титулу шампиона Русије. Пар месеци касније, Тошић је продужио свој уговор са ЦСКА до краја сезоне 2016/17. Том приликом за руске медије Тошић је рекао да га ово радује јер га много шта у Москви подсећа на родну Србију.

За „Глас Русије“, Зоран Тошић појашњава шта је оно што му се у Москви свиђа:

Пре 4 године сам дошао у ЦСКА и искрен да будем био сам уплашен Русијом и руским фудбалом. Али, обзиром да су у клубу већ били Милош Красић и Елвер Рахимић, било ми је много лакше да се прилагодим. Доста брзо сам се привикао.

Оно што ме у Москви подсећа на Србију су можда најпре наши ресторани, где има доста наших људи. И то је најпре оно што се разликује у односу на Енглеску или Немачку где сам до тада играо и где нисам има тај неки живот ван фудбала. Тачније, нисам имао тај неки простор где сам могао да проводим време са нашим људима, да разговарам на нашем језику, да једем нашу храну. А то су управо оне ствари које су ме опустиле и чине да се осећам као када сам у Србији.

Зашто сте били уплашени у почетку?

Играо сам до тада у Енглеској и у Немачкој, тако да нисам доста пратио дешавања овде. А онда сам добио понуду и морао сам брзо да реагујем. Генерално, Русија је позната по томе што је хладна земља и на први поглед било је доста тога што је за мене било страно.

Ипак, много тога што ме је дочекало овде, убедило ме је да се сам повукао прави потез.

Кажете да је Русија позната по хладноћи. На колико степени у минусу сте играли своју „најхладнију утакмицу“?

Да, пар пута је било минус 20 степени. Била је чак једна утакмица када је, чини ми се, термометар показивао 21 степен у минусу и било је заиста много хладно. Уопште није пријатно играти на тако ниској температури. Срећом, таквих утакмица заправо има мало, јер је нама пауза између полусезона у периоду када је у Русији доста хладно .

Поменули сте да је руски фудбал другачији од еврпског. Шта га то чини различитим?

Свака лига је по себи различита- другачији менталитет, број играча. У европским државама као што су Енглеска, Шпанија, Немачка- тамо је скуп најбољих играча из целог света. Фудбал који они играју је веома разнолик. Овде у Русији, играчи су већином пореклом или из Русије или околних земаља. Наравно да и овде има доста квалитетних странаца и то све више у последње време. Стога је сигурно да је фудбал из године у годину све бољи. Ипак, много се разликује у односу на фудбал у Европи, првенствено због квалитета.

Неке друге европске лиге су испред руске, самим тим што имају већи број играча- који доносе тај квалитет, ту разлику. Русија је из године у годину све ближа том неком нивоу, обзиром да се доста улаже. За 4 године, овде ће бити одржано Светско првенство. Тако да све овде иде неким крупним корацима и да буде као што је и у тим најјачим европским земљама.

Након завршетка Светског првенства у фудбалу, које је било одржано ове године у Бразилу, изјавили сте да сте врло емотивно пратили наступе руске репрезентације. Нажалост, Руси нису далеко догурали. Шта је по Вашем мишљењу могла бити грешка?

Тешко да ја сад могу да кажем где су биле грешке, али, много играча који немају тог неког европског искуства и искуства играња за државни тим је добило шансу. И обрнуто, играчи који имају то неко искуство и који су одиграли доста тих европских утакмица у Лиги шампиона и за репрезентацију су ту шансу чекали на клупи. Можда је то руској репрезентацији фалило да би направили резултат...

Да, навијао сам за њих, јер имам доста саиграча из клуба који су играли за репрезентацију. Желео сам да догурају што даље и да направе успех, јер знам да као и ја, воле да играју за своју земљу и драго им је да то буде на најбољи могући начин.

Наравно, на крају ми је било жао што нису могли да остваре неки бољи резултат...

А Србија, нажалост, уопште није учествовала на СП. Као репрезентативца, питамо Вас какве су нам шансе за будућност?

- Нисмо учествовали на овом Светском првенству које се недавно завршило. Мислим да имамо добру, младу и перспективну екипу са новим селектором. У наредних неколико дана нас очекује то прво окупљање, где ћемо првенствено моћи да се упознамо са селектором и да видимо шта он захтева од нас. Али, колико ја знам, то ће отприлике бити слична екипа која је била у претходном периоду и мислим да се сад већ доста добро познајемо. Екипа која је дуго заједно, већ се искристалисала, иксуснији смо за ове једне квалификације. Биће нам сигурно лакше да покушамо да остваримо резултат, а то је првенствено да се пласирамо за Европско првенство у Француској 2016.године. Учинићемо све да дођемо до тамо. Имамо добру екипу. Пропустили смо ово претходно велико такмичење и сигуран сам да сви људи у Србији жељно ишчекују да нас виде у Француској.

Јована Вукотић,


КАТЕГОРИЈЕ