Док се генерал муслиманске војске Атиф Дудаковић шета ратним архивом, србски генерали изложени опструкцијама

26-08-2014 09:47:31 | | Глас Русије/ vostok.rs |

Дарко Младић: Ми до данас нисмо ушли


На светло дана је изашла информација да је генерал муслиманске војске Атиф Дудаковић, бивши командант 5. корпуса муслиманске војске, без икакве дозволе (немогуће је и да је добије) био у ратном архиву муслиманске војске из времена ратних дешавања 1991-1995 године, а ову чињеницу је потврдио и министар одбране БиХ Зекеријах Осмић. Да иронија буде већа Атиф Дудаковић је осумњичен за ратне злочине над Србима.

Такође, Министарство одбране БиХ на чијем је челу Зекеријах Осмић месецима опструише и не дозвољаваја истраге које се односе на злочине над Србима и Хрватима, па и муслиманима који су били лојални Фикрету Абдићу, јер се једноставно не дозвољава приступ ратној архиви муслиманске војске.

У вези овог случаја покреће се низ спорних питања, од неовлаштеног уласка у архив, шта је предузето против одговорног лица или више њих и ко је дозволио да он уопште уђе у архив. У време спорног догађаја, генерални инспектор Оружаних снага је био, муслиман, бригадни генерал Хусеин Тусумовић. Генерални инспектор који је спроводио ту "истрагу" је такође муслиман, бригадни генерал Хусеиновић Енес, те је установљено да не постоји ничија и никаква одговорност за неовлаштени улазак у архив. Очигледно је да се је овај скандал покуашо заташкати јер су сви умешани у ову аферу из истих редова бивше муслиманксе војске.

Апсурдно је то да је установљено да не постоји ничија и никаква одговорност поред чињенице да је Дудаковић неовлаштено био у архиву?

Из изложеног, не може, а да се не примети чињеница да постоји спрега, човек изнутра, службено лице или више њих које је дозволило његов улазак. "Истрагом" је констатовано да "није коришћена архивска грађа, те да се накнадним проверама утврдило да такође није дошло до индиција о злоупотреби докумената или контра-обавештајној штети." Поставља се питање, да ли ико и на који начин уопште може то утврдити и потврдити. Сваком је јасно да се за једну минуту боравка у таквој просторији може убацити, извадити, уништити, преправити мноштво документа или на неки други начин спровести таква радња која ће ићи на нечију штету или корист, у смилсу актуелних и будућих случајева везаних за ратне злочине.

Такође постоје информације, чак и да је министар Зекеријах Осмић лично Дудаковићу омогућио приступ ратним документима.

Декан Правног факултета у Бањалуци, професор Витомир Поповић сматра да уопште није искључена могућност да је у институцијама БиХ унапред срачунато да документација која на одређен начин иде на штету ратног команданта Петог корпуса муслиманске војске треба да нестане из архива и да ни на који начин не дође у посјед институција које се баве спровођењем истраге.

Да апсурд буде већи. Архив Министарства одбране БиХ јавно је давао подршку и сву документацију осумњиченим у муслиманкосј војсци за ратне злочине над Србима, попут Јована Дивјака и Насера Орића, а са друге стране, нажалост, Република Србска је омогућила да се сва ратна документација Војске Републике Српске преда Министарству одбране БиХ као и Хашком трибуналу, и не само то, него им је чак и свестрано помагала у томе!?

Како је истакао професор Поповић, не доводи се у питање потреба да сви они који су починили ратне злочине буду процесуирани, али му није јасно зашто Срби журе да процесуирају своје сународнике.

- ВРС је могла да не да ратни архив Министарству одбране БиХ, те да сваки документ остави с циљем одбране генерала Ратка Младића пред Хашким трибуналом. Генерал Младић је часна историјска личност која постоји у србском народу", каже Поповић.

Испада да се Дудаковић лагано шета по архиву док се одбрани команданта Војске Републике Српске Ратка Младића и осталим генералима на сваком кораку опструише било каква активност.

О опструкцијама према тиму одбране генерала Младића говорио је и његов син, Дарко Младић:

- Било је и постоје проблеми. Бранилац генерала Младића је тражио дозволу за приступ архиву, а они су њега избегавали и избегавају тако што су говорили да је он страни адвокат, да ту мора да постоји дипломатски захтев, да то треба да иде дипломатском поштом. На крају смо, јер један од адвоката има канцеларију у Републици Србској у Бијељини, послали захтев из Републике Српске, те нам ни дан данас улазак није одобрен. Наравно, да је било и других покушаја спречавања. Постоји и једна друга веома важна ствар. Ми не можемо, ако и када уђемо, па да генерално гледамо и тражимо шта хоћемо јер се захтев подноси за тачно одређену документацију и они дају увид на основу одобрења по захтеву, и може се вршити увид само у то што је захтевом тражено. Углавном, одбрана није до данашњег успела да уђе у архив.

Вања Савићевић,

http://serbian.ruvr.ru/2014_08_26/Dok-se-general-muslimanske-vojske-Atif-Dudakovic-sheta-ratnim-arhivom-srpski-generali-izlozheni-opstrukcijama-9393/