Авганистан: ту више ни Америка не може помоћи
Ове јесени навршава се 13. година од почетка НАТО операције у Авганистану. Стручњаци, сумирајући резултате кампање, признају да је она претрпела пуни фијаско. Талибани, не само да нису разбијени, већ, напротив, јачају.
Уместо обећаног мира и развоја, Авганистан од присуства трупа НАТО добио је само додатне проблеме. Снаге ISAF напуштају земљу, остављајући за себом ратом опустошену привреду. Према речима стручњака, стопа незапослености је достигла 80%. Обични Авганистанци су приморани да раде на плантажама опијума или да се придружују милитантима, покушавајући да са оружјем у рукама дођу до средстава за живот, каже бивши председнички кандидат Авганистана Баз Мухамад Куфи:
Ове године, у Авганистану је засејан опијумски мак на 280.000 хектара земљишта. Ако људи буду имали могућност да зараде хлеб од поштеног рада, уверавам вас, да ни један Авфанистанац неће ићи путем наркотероризма. Они неће ићи ни међу Талибане.
Авганистански проблеми се осећају и у суседним земљама. Највећи је дрога. Током присуства НАТО трупа на авганистанској територији, производња наркотика је утростручена. У ствари, Авганистан је постао светски лидер у производњи опијата који кроз централно-азијске земље стижу у Русију и Европу. Таџикистан - земља која је на себе преузела терет прве препреке на путу трговине дрогом, сматра директор Агенције за контролу наркотика при председнику Таџикистана, генерал Рустам Назаров:
Ситуација око наркотика у Таџикистану, пре свега,зависи од стања у Авганистану. У последњих неколико година, приметно је повећање култивације опијумског мака, а тиме и производња опијума. Осим тога, данас су у порасту иусевинаркотика из групе канабиса.
Стручњаци верују да Таџикистан није једини циљ терористичких група, концентрисаних на северу Авганистана. Војни аналитичари признају да се профит од авганистанске трговине дрогом користи за финансирање активности терористичких организација у региону. У њиховом саставу се налазе многи имигранти из земаља Централне Азије. Пример тога су учестали инциденти на авганистанско-туркменистанској граници.
Дужина таџикистанско-авганистанске границе износи 1344 километара. У совјетско време њу је чувало 25 хиљада војника. После распада Совјетског Савеза, током 14 година, одговорност за јужне границе Таџикистана носила је оперативна група граничне војске РФ од 19 хиљада војника. Имајући у виду могуће претње, Душанбе се нада у помоћ партнера из ОДКБ.
Посматрачи сматрају, да ситуација у Авганистану може бити једна од централних тема разговора на самиту Шангајске организације за сарадњу. Ове јесени, домаћин самита ШОС биће Таџикистан.
Галим Фастхутдинов,
