Европа санкцијама себи копа јаму

17-08-2014 01:15:55 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Европска комисија формирала је специјалну стуктуру за оцену утицаја руске забране увоза пољопривредне продукције из ЕУ. Општа штета може да достигне 12 милијари евра годишње. При томе у буџету ЕУ за одговарајуће компензације постоји свега 400 милиона евра.

А експерти Светске организације за храну УН (ФАО) израчунали су да ће сада земље ЕУ, САД, Канада, Аустралија и Норвешка морати хитно да преоријентишу производњу намирница које су допселе под руске санкције за испоруку у земље Азије, Латинске Америке и Карипског региона. Тако се сумњиве игре у украјинском правцу на очиглед претварају за ЕУ у праве прехрамбене ратове са сумњивим резултатом.

Већ је јасно да ће главни пострадали у саставу ЕУ бити земље које су се активније од других показале у сфери антируских изјава и позива – Пољска и земље Балтика. Варшава се лишава испорука од 800 милиона евра годишње, што износи 0,5% раста националног бруто производа. Естонија је положила на олтар геополитичких шпекулација 0,3% раста сопственог националног бруто производа. У кризну ситуацију себе сатерије Финска. Премијер ове земље Александар Стуб сматра да санкциони рат може да доведе до „економске кризе 2.0“. А европска аналитичка агенција Еуромонитор израчунала је да је највише робе доспеле под санкције Русија увезла из Немачке, и само обими немачке економије не дозвољавају да се ова земља назове главним губитником. Ипак, тамо признају могуће губитке од 600 милиона евра годишње, као и крајње опасно у условима европске кризе смањење радних места.

Према подацима које је ARD-DeutschlandTrend спровео у Немачкој, у случају да санкције буду имале негативне последице на економију и радна места ове земље, 46% акетираних ће иступити против политике Брисела и Берлина према Украјини и Русији.

Што се тиче нових тржишта за пласман производње из ЕУ, тамо европљане не чекају превише жељно. Експерти ФАО прогнозирају да у случају да исте те земље Централне и Јужне Америке отворе границе за намирнице из ЕУ, цене њихове сопствне продукције ће пасти.

Разуме се, Брисел и овде не одустаје од уобичајене тактике политичког притиска. Према подацима лондонског листа Фајненшл Тајмс, руководство ЕУ је решило да преговара са латиноамеричким земљама како би их убедило да не увећавају сопствене испоруке хране на руско тржиште у замену за европску и да се суздрже од извлачења несавесне користи из ситуације настале у датом тренутку. Ипак глобално тржиште хране је једно од најобимнијих и најдинамичнијих, тако да диктира своје законе, и ЕУ ризикује да се нађе у буквалном смислу поред разбијеног корита. Не треба заборављати да се актуална финансијско-економска криза у ЕУ надовезала на систематску кризу дате организације – објаснио је за Глас Русије директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки:

Већ је фактички крахирао онај пројекат ЕУ који је био „покренут“ Мастрихтским споразумом. Дати пројекат не функционише. Мада исто тако је јасно да лидери саме ЕУ нису спремни да признају дату чињеницу.

Руска забрана увоза пољопривредне продукције из земаља ЕУ, Норвешке, САД, Канаде и Аустралије носи негативни карактер за међународна тржишта, цитира агенција пословних новости Блумберг водећег аналитичара компаније СМС Маркетс у Сиднеју Рика Спунера. Према његовим оценама, руски корак ће нанети нокаутирајући ударац ценама на другим тржиштима, док ће извозници морати да траже нове излазе за своју продукцију. И то је та иста јама санкција коју ЕУ сама себи копа.

Петар Искендеров,

Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут