Кибернетичка безбедност треба да буде свеопшта

17-08-2014 12:44:00 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


У току недавне посете Бразилу председник Кине Си Ђинпинг позвао је на осигурање кибернетичке безбедности за све земље. Експерти сматрају да је то кинески одговор на једностране оптужбе државних структура Кине од стране САД за кибернетичку шпијунажу.

Руководиоци Кине не први пут и на међународним форумима, и на билатералним сусретима подвлаче своју забринутост због стања ствари у кибернетичком простору. САД, међутим, настављају упорно да представљају Кину као једног од злотвора у глобалним компјутерским мрежама. 2012. године Национални савет за обавештајну делатност САД саставио је први преглед страних кибернетичких претњи, где је највећа пажња посвећена Кини. У њему је Кина названа најопаснијим актером у кибернетичком простору.

Вашингтон оптужује Кину за то да она напада сајтове америчких владиних органа и комерцијалних компанија. Пре свега, то се тиче крађе војних тајни. Између осталог, амерички званичници су изјавили да су кинески хакери проникли у унутрашњу компјутерску мрежу фирме Локид Мартин и украли огроману количину података о борбеном авиону Ф-35.

Непосредно пред нову рунду кинеско-америчког стратешког дијалога појавила се нова сензација о дејствима кинеских хакера. Позивајући се на владине изворе, амерички медији су саопштили да су кинески хакери извели напад на базе података Управе кадровске службе САД. Тако су они добили информације о федералним службеницима који су сеобраћали државним структурама ради пружања тајних података. Раније, у мају 2014. године, Министарство правде САД је оптужило петорицу службеника НОАК, изјавивши да су украли комерцијалне тајне америчких одбрамбених предузећа.

Пекинг је улогу главног компјутерског злотвора више пута порицао. При томе обично је скретана пажња на то да су управо САд прве почеле да разрађују технологије рата у мрежи. С тим је све теже било спорити, посебно пошто је Едвард Сноуден објавио информације о глобалном систему америчке шпијунаже.

Откровења Сноудена су веома погодила Вашингтон. Чинило се да надање никакво разматрање проблема кибершпијунаже Американци више не могу да воде у форми једностране критике на рачун Кине, подвукао је експерт Института за Далеки Исток РАН Андреј Виноградов. Међутим раскринкавања кинеске шпијунаже од стране САД днас се чују двоструко јаче – истакао је експерт:

- То је својеврсни пропагандни притисак на кинеску страну. Мада с тачке гледишта преговора и решавања проблема то ништа неће дати. Последња дејства САД на раскринкавању Кине диктирана су не бригом о сопственој безбедности, већ пре жељом да се одвуче пажња са неуспеха сопствене обавештајне службе која краде тајне не само од глобалних супарника, већ и од америчких савезника, што је показао недавни скандал у Немачкој.

Невоља је у томе што за сада међународно-правно регулисање кибенетичког простора заостаје за бурним развојем мреже. Управо зато, одговара Андреј Вингорадов. Си Ђинпинг је покренуо питање суверенитета држава у мрежи, говорио о праву сваке земље да заштити осетљиву по себе информацију.

То је врло сложено питање, пошто је Интрнет јединствена и отворена средина за све. Сличне идеје о формирању глобалног система заштите кубернетичке безбедности изнео је уочи самита БРИКС Владимир Путин. Руски председник сматра да је неопходно разматрање ситуације настале у савременом свету када једне земље имају већа права, укључујући прво праћења и прислушкивања шефова држава која саме намећу партнерима.

Ипак да ли може да се постигне споразум ако једна земља, САД, присваја право да суди другима, сводећи разматрање проблема безбедности у мрежи на оптуживање других држава? Стиче се утисак да САД намерно избегавају договор у тој сфери, остављајући за своје специјалне службе слободу деловања за вршење глобалног праћења.

Александар Карнејев,