Избори у Турској: Ердоган, рестартовање
Још у крајњој линији пет година, а можда и десет, Турци ће живети са Тајипом Ердоганом, који је прекорачио из премијерске фотеље директно у председничку. Не дочекавши проглашње званичних резултата избора 10. августа, за њиховог победника проглашен је присталица традиционалних исламских вредности, 60-годишњи лидер конзервативне Партије праведности и развоја Реџеп Тајип Ердоган.
Премијер са 11-годишњим стажем је сакупио скоро 52% гласова, претекавши своје основне конкуренте. Они су већ признали пораз, тако да други круг неће бити потребан.
Ердоган намерава да прекроји турски устав и да претвори церемонијалну дужност председника у функционалну. Тачније да од Турске направи председничку, а не парламентарну републику. Узимајући у обзир доминантне позиције његове странке у парламенту, то ће бити чиста формалност.
Исход избора са будном пажњом пратили су свих блиски и далеки суседи. На Турску сада гледају као на кључ за решење многих проблема Блиског Истока. Што је сасвим јасно: по ободу њених гланица гори Сирија, Ирак, не тако далека Украјина, Авганистан. Од позиција Анкаре у многоме зависи развој догађаја у тим земљама.
Тајип Ердоган је први пут у савременој историји Турске почео да говори о њеном месту у светској политици, о њеној улози као регионалне суперсиле, и већ је фактички извео Анкару на овај ниво. Земља је постала 15. економија у свету. Она заузима стабилне позиције и у економској двадесеторици. И почела је да говори о својој важнијој улози у самом региону. Турска фактички изјављује: ми смо деценијама служили Западу, сада Запад треба да послужи турским интересима.
Тешко да ће се рестартовање Турске од стране Ердогана допасти САД и НАТО-у, који су рачунали на његовог либералног опонента, бившег шефа Организације Исламска конференција Екмеледина Ихсаноглуа. Он је сакупио само 38,5% гласова. Не треба очекивати да узимајући у обзир све што се дешава око Турске, посебно у Украјини, Ердоган некако кардинално промени своју независну политику и постане ближи НАТО-у или САД, уверен је аналитичар немачког Института за политикологију Универзитета Еберхарда и Карла Томас Диез.
- Прелазак са дужности премијера на дужност председника ојачаће позиције и власт Ердогана. Посебне промене спољне политике земље његов председнички мандат неће донети. Наравно, за време Ердогана у Турској су се већ десиле промене. На пример, Турска је почела критичније да се односи према ЕУ и иступила је са подршком Русији, извозећи тамо намирнице које је престала да испоручује ЕУ. Ердоган покушава да покаже већу независност.
Односи Турске са САД и, конкретно, администрацијом Обаме, не само да нису успели, они су сада гори него икад. Бела кућа је увукла Анкару у ирачки конфликт, у сиријски грађански рат, у операцију у Либији, у подршку Израела, у египатску револуцију. На све молбе за помоћ Вашингтон одговара ћутањем, и то је Турцима досадило.
Од дана доласка на власт, Ердоган се позабавио развојем односа са Русијом, посебно у енергетици. 2005. године званично је почео да ради гасовод Плави ток. 2010. године потписан је споразум о изградњи прве нуклеарне централе у Турској, чиме ће се бавити Русија. Трговински промет је скочио са 5 милијарди долара 2002. године до преко 35 милијарди у датом тренутку. Ступио је на снагу споразум о безвизном режиму.
Као члан НАТО-а Турска је ипак одбила да уводи било какве санкције против Русије. То је једина земља блока где спајање Крима са Русијом не називају анексијом. Министар Турске за послове ЕУ Мевљут Чавушоглу чак је оптужио Брисел за провоцирање грађанског рата у Украјини. Он је назвао постављање питања избора између Европе и Русије пред Украјинцима политичком грешком. Турска, сама склона да оптужује спољне силе за мешање у своје унутрашње ствари, очигледно се плаши понављања кијевског сценарија на сопственој територији.
Анкара је већ објавила да ће проширити извоз хране у Русију. Прошле године он је процењиван на 880 милиона долара, а у текућој ће скочити један и по пут. Сваке године Турску посећује скоро 4 милиона руских грађана, који тамо остављају најмање 4 милијарде долара.
Званично Ердоган треба да ступи на дужност после 28. августа. А пре тога ће морати да одабере новог премијера. То, према прогнозама, може да постане одлазећи председник Абдула Гјул, или блиски сарадник Ердогана, архитекта читаве унутрашње политике Турске, актуелни министар иностраних послова Ахмет Давутоглу.
Андреј Федјашин,
