Турска као изазов за ЕУ
Председнички избори у Турској који предстоје 10. августа одликују се тиме што се први пут спроводе општим гласањем, као и предвидивошћу победника. Главна интрига састоји се у том еда ли ће актуални премијер Реџеп Тајип Ердоган победити у првом кругу. Ипак изазови који потичу од ове победе имају глобалнији карактер.
Активна спољна политику коју последњих година води Турска у целини се базира на две основне концепције – пантуркизму и неоосманизму. То значи обнову економског и политичког утицака Анкаре на свим територијама бивше Осланске империје, уз истовремено јачање веза са тјуркским, а у ширем плану муслиманским светом. Идеолог спољнополитичког курса земље, министар иностраних послова Ахмет Давутоглу, сматра савремену Турску срцем Евроазије и централном земљмом новог еввроазијског поретка. Шеф дипломатије, користећи светску подршку Ердогана, сматра да је неопходно спроводити спољну политику Анкаре на више нивоа. Ради тога треба постепено слабити везе са САД и НАТО-ом које раније нису биле подвргаване сумњи, развијати тешњу сарадњу са Русијом и Кином, као и спроводити активнију самосталну политику на Блиском и Средњем Истоку и на постсовјетском простору.
У томе су одиграла своју улогу и непромишљена дејства САД и НАТО-а у блискоисточном региону која су натерала турске власти да се замисле чак о будућем формату сопствене државе. Реч је између осталог о крајње болном за Турску курдском проблему – објаснио је за Глас Русије директор истраживачког центра Блиски Исток – Кавказ Међународног института најновијих држава у Москви Станислав Тарасов.
- У региону се појавио такозвани фактор ирачког Курдистана који у суштини води независну или скоро независну политику у односу на централне власти у Багдаду. Сиријски, турски и ирачки Курди који живе у суседним регионима у принципу користе аутономни положај. У самој Турској може да буде реализован следећи сценарио: прво аутномизација региона насељених Курдима, затим формирање „Великог Курдистана“.
Није тајна да се активизација курског фактора десила после војног мешања САД и у Ираку. Не чуди што је Турска у последње време почела да води самостланију политику у региону. Анкара се такође показала као активни и доследни партнер Русије у реализацији енергетских пројекта од регионалног значаја – између осталог на изградњи гасовода Јужни ток и Плави ток. Европа жање плодове своје разједињености – истакао је у разговору за Глас Русије први заменик генералног директора руског акционерског друштва Фортум, бивши председник Руског гасног савеза Сергеј Чижов.
- Оне земље које непосредно раде са Гаспромом, за разлику од руководства ЕУ, заинтересоване су за скорији завршетак изградње гасовода Јужни ток. То сведочи о томе да се Европа не само и даље налази у стању кризе, већ да је уз то и разједињена.
А „санкциона хистерија“ која тренутно влада на западу отвара за сарадњу Турске и Русије нове могућности. Није случајно што по саопштењу Россељхознадзора, одговарајући ресори две земље активно разматрају питања увежања испорука воћа и поврћа из Турске у Русију. Турска и Русија: здраво пријатељство – тако је у свом недавном чланку врло тачно окарактерисало руско-труске односе турско издање Стар газете. за ЕУ предстојећа победа Реџепа Тајипа Ердогана ће постати још један озбиљан геополитички изазов.
Петар Искендеров,
