Руске представе на Единбуршком фестивалу посвећеном стогодишњици почетка Првог светског рата

14-08-2014 12:00:26 | | Глас Русије, фото: Vladimir Vyatkin, eif.co.uk/ vostok.rs |


Две представе представљају Русију на највећем светском форуму уметности. То је Единбуршки међународни фестивал, који се одвија у Шкотској до краја августа и посвећен је стогодишњици почетка Првог светског рата.

Једна представа је већ виђења – играли су је фактички на отварању фестивала, од 9. до 11. августа. Она се назива "Рат" и то је заједнички пројекат Међународног позоришног фестивала Чехова у Москви и Единбуршког фестивала. Аутор представе је режисер Владимир Панков. Он се налази на челу студија СаунДрама и широко је познат по својим стратешким поставкама, у којима се обједињују драмска игра, певање, плес и много инструменталне музике. Представа "Рат" говори о издаји и пријатељству у рату, о мајци која чека сина и о улози жене у Првом светском рату, о уметности која је у стању да излечи душе, и слично. Фабула је следећа: прво Париз 1913. године, кафе. Главни јунаци – уметници и песници размишљају о рату, шта је она – васељенско зло или очишћење света. А њихов наредни сусрет се дешава већ крајем Првог светског рата у војној болници, они су људи који су од рата пострадали. У основи представе су фрагменти романа Ричарда Олдингтона Смрт хероја, као и Белешке коњаника Николаја Гумиљова и текстови Хомерове Илијаде. Хајде да чујемо како о томе говори сам Владимир Панков:

- Како се то међусобно пресеца? Како од Хомера, Олдингтона долазимо до савременог доба. Од Хомера до данас, како се испоставља, ништа се није променило – то нас шокира. У представи не залазимо у политику, мене то не занима. У центру пажње су судбине људи које је обогаљио, размислите о тој речи – обогаљио – рат. Наш Џорџ одлази у рат, прати га жена. Како она трчи кроз те шињеле, како виче! Она схвата да више никада неће видети мужа. О томе желим да говорим.

Ако је Панковљев Рат отворио фестивал, другу поставку поблика ће видети практично на затварању, последњих дана августа. То је опера Хектора Берлиозна Тројанци која је почетком лета постављена у Маријинском театру. Историју Тројанског рата с петербрушком трупом поставио је интернационални, углавном француски тим на челу са грчким редитељем Јанисом Кокосом. Он је тежио да актуелизује радњу – на пример војници античке војске имају савремене аутомате и опрему. Како је рекао сам Јанис Кокос, он је хтео да постигне веродостојност у приказивању агресије. Између осталог, по сижеу опере и у противречности за њеним извором – а то је Вергилијева Енеида – тројанске жене изврше колективно самоубиство како не би припале Грцима који су их напали. И Јанис Кокос подвлачи да се у његовој представи говори о отпору грађанског друштва војној агресији и да је у њој неопходан осећај страха пред ратом. Делимично овај страх појачава главни декор: као позоришне кулисе користи се огромно огледалско платно. Тачније публика види све што се дешава још и у огледалу, то визуелно чини сцене масовнијим, оне као да расту. О Тројанцима многи су после премијере у Петербургу говорили као о поставци која индиректно одражава оно што се дешава на истоку Украјине. И ево шта је рекао тим поводом директор Маријинског театра Валериј Гергијев:

- Ми смо урадили тачно оно што је требало да урадимо у контексту разговора о политичким неприликама у свету, конфликтне ситуације и отвореног неразумевања шта се у ствари дешава у тој напаћеној земљи. Морамо једноставно да се бавимо својим послом.

Програм Единбуршког фестивала подразумева не само представе, већ и концерте. Преко 160 наступа. Постоји и оваква статистика: 2400 уметника из 43 земље. И сваки се на свој начин одазива на годишњицу почетка Првог светског рата. Историја појаве Единбуршког фестивала сама је делимично везана за рат. Први пут фестивал је одржан 1947. године и према замисли оснивача требало је да служи као платформа за процват људског духа у послератној Европи.