Како је Сорош освојио Балкан
Американци су написали једном успешан сценарио за проницање у друге земље. Први пут су га искористили на Балкану, и сада га једноставно копирају без посебне бриге. Холивудски принцип прављења римејка омогућава Вашингтону да зарађује новац у великој геополитичкој игри.
Међу првима на Балкану се појавио Џорџ Сорос. Он је крајем 90-их пребацио разним невладиним организацијама Хрватске, а такође Босне и Херцеговине неколико стотина милиона долара. Фонд Сорош пружао је подршку хрватским медијима, пре свега независним издањима која су стално критиковала званичне власти. Највише је доларских ињекција добио популарни недљник Ферал Трибун. Између осталог, управо први председник Хрватске Фрањо Туђман и његова „породица“ највише су добили од заједљивих новинара Ферал Трибуна.
Сорош је увек запошљавао паметне и талентоване људе који су успешно убеђивали локално становништво да ће са америчком демократијом живот бити бољи и веселији. Испирање мозгова и стварање гланц слике о животу скупа је ствар, али доноси осетне резултате. Обични људи гледају америчке филмове, слушају америчку музику, труде се да личе на своје идоле. А то кошта. Хоћеш да будеш у тренду – плати.
Заузевши стабилни положај медијског магната у Хрватској, Сорош је почео да финансира сарајевски лист Слободна Босна. Мада је Алија Изетбеговић сматрао да сви босански (муслимански) медији треба да припадају само локалним власницима, Џорџа Сороша то није бринуло. Он је постепено куповао све најзанимљивије и најперспективније. Било је јасно да Сорош неће жалити никакве паре како би имао утицај у региону. Тим пре што је таква варијанта већ прошла пробу у земљама Источне Европе почетком 90-их година.
Јер капитал се множи само онда када постоји потрошач који прихвата реалност са сјајне насловне стране. Таквим се лакше управља, јер он ће гласати онако како буде написано у његовим омиљеним медијима. Џорџ Сорош одавно је схватио да уложивши у политички бизнис неколико милиона, може стално да зарађује милијарде долара. И при томе лако да манипулише људима. Годинама то доноси резултате – све бивше републике СФРЈ одавно су под контролом Сорошове империје.
Константин Качалин,
