ШОС и БРИКС: Фактори глобалне равнотеже
21. век је ера интеграција и обједињења. У условима мира, где све зависи од свих, без партнера и савезника је тешко преживети. А тим пре сада, када су економска и политичка безбедност постали хопотетични појмови. Шангајска организација за сарадњу и БРИКС имају један исти циљ – баланс међународних снага.
ШОС није војни блок, за разлику од НАТО-а, и није редовни скуп о безбедности као АСЕАН. ШОС заузима међупозицију. Ствара се заједнички евроазијски простор, који брани своје интересе, пре свега пред Западом. Са друге стране, сопственим амбициозним пројектима се баве САД: то је трансатлантска трговинска алијанса која треба да обједини Америку и Европу у једно слободно тржиште; и Транстихокеански трговински пакет који треба да повеже Азију са Америком. Русија и Кина остају ван оквира. У таквом ситуацији, као и због санкционе политике Запада према Русији, обједињавање у оквиру ШОС стиче све већи значај, истиче политиколог, експерт за Кину, професор Руског Универзитета Пријатељства народа Јуриј Тавровски.
- Ова организација формирана 2001. године постаје све важнија. Између осталог, у условима економски санкција које се примењују против Русије. Можемо уз помоћ потенцијала колега из ШОС да решимо врло много проблеме. Кина ће нам пружити помоћ, и земље Централне Азије. Код разних земаља-чланица ШОС различити су односи са Западом. Кина, на пример, врло добро схвата нашу ситуацију, пошто се сама налази под дејством санкција. Санкција ЕУ и САД уведене 1989. године после догађаја на Тјананмену биле су укинуте само делимично. Оне до данас делују, и Кинези врло оштро осуђују ове санкције. Они схватају нашу ситауцију и помажу нам да превладвамо санкције.
Ускоро ШОС могу да се придруже Индија и Пакистан. Тако ће интеграција постати још масовнија. Док земље Велике седморке иду утабаним путем, БРИКС има сав неопходни потенцијал за пробој. Он обједињује Русију, Кину, Бразил, Индију и Јужну Африку – економски глобални Исток. Пре свега, организацији је потребно да потврди своје позиције у области међународних финансија, подвлачи заменик директора Руског центра за истраживање АТЕС Руске адаемије привреде и државне службе при Председнику РФ Глеб Ивашенцов.
- У америчкој банци Голдман Сакс било је спроведено истраживање у складу са којим у актуелној деценији међународна потрошња треба да скочи за десет трилиона долара. При томе удео земаља БРИКС 2020. године ће се увећати са актуелних 23% до 62%. То и јесте економски ауторитет земаља БРИКС.
Земље БРИКС чине више од пола светске производње. Економске перспективе обједињења признају се и на Западу, који не би хтео да се растаје са својом доминацијом у међународној економији. БРИКС не поставља себи задатак конфронтације са САД и Европом, мада тежи независности од њих, сматра Глеб Ивашенцов:
- САД су имале монопол на долар као резервну валуту. И оне диктирају валутно-финансијске услове свету. А БРИКС, узимајући у обзир његов економски ауторитет, може да захтражи јачање својих позиција у светском финансијском регулисању. И одређени договори о томе већ постоје. Између осталог, на последњем, шестом самиту БРИКС-а у Форталезеу предузети су кораци за формирање нове Развојне банке БРИКС-а, формиран је пул девизних резерви.
БРИКС поседује огроман интелектуални потенцијал у области високих технологија и машингорадње. Према прогнозама експерата, земље БРИКС, са њиховим богатим природним ресурсима, снажном производном базом и развијеном пољопривредом, истиснуће западне елите са светског економског Олимпа.
Марија Меркуолва,
