Косовска „успешна прича“ је бајка НАТО алијансе
Када би којим случајем од количине цинизма у нечијем саопштењу зависио ратни исход, онда би вероватно недавна изјава америчког генерала да је „Косово – успешна прича“, имала већи ефекат од свих крстарећих ракета на којима је заснована косовска квазидржавност.
Наиме, ради се о томе да је шеф НАТО снага за Европу Филип Бридлов током своје посете Приштини дословно оценио, како се изразио, да је „Косово – успешна прича“, те да косовско друштво „сваког дана напредује“, чиме је на прилично убедљив начин потврдио да се по западном схватању ствари - државолика форма неке покрајине добија путем вишемесечног бомбардовања суверене државе, противно свим историјским разлозима и нормама међународног права, а да је наводна „успешност“ таквог новоствореног протектората - пропорционална количини америчких и европских геополитичких интереса.
У сваком случају, да не може бити ни говора о било каквој „косовској успешној причи“, него само о „трагичној фарси“, најбоље говоре чињенице о огромном броју убијених и протераних Срба, порушених кућа, оскрнављених цркава, уништених православних гробаља и средњовековних споменика, али такође о томе сведоче и оне чињенице о стању у покрајини које се једнако тичу и Албанаца, и то првенствено на пољу економије, која такорећи и не постоји у правом смислу речи.
Штавише, чак и када би се уз пуно маште јужна србска покрајина заиста посматрала као државолика структура, онда би јој пре свега одговарао епитет који Запад врло радо додељује неким другим земљама, који гласи „пропала држава“ или на енглеском „failed state“, под чиме се подразумева држава која поред осталог није способна да гарантује својим грађанима елементарну физичку сигурност, у којој је економија у колапсу, где су широко распрострањени криминал и корупција, и где постоји велики број избеглица. То су све симптоми „пропале државе“ по западној дефиницији, коју на Косову виде сви објективни посматрачи, али то на жалост не примећује једино главнокомандујући НАТО за Европу.
Напослетку, ако је такво Косово за генерала Бридлова „успешна прича“, онда је тешко разумети откуда толико узнемирење и забринутост Запада због враћања Крима у састав Руске Федерације, ако су поготово у том случају постојали апсолутно сви разлози – од историјских, па до слободно изражене воље тамошњег народа која је била потврђена на демократском референдуму, а да не помињемо економску и сваку другу ситуацију која је тамо одлична. Другим речима, ако је проблематично Косово у визури НАТО команданта за Европу овенчано хвалоспевом о напретку и епитетом „успешне приче“, да ли је онда истина да би се поготово за Крим могло рећи да је тек то врло успешна прича, а његов напредак метеорски?
И на самом крају, ако би Србија једног дана, противно већинском расположењу грађана, званично или у некој другој незваничној форми постала део западног војног савеза, чини се да би по елементарној логици - и она морала да одједном препозна наводну „успешну причу“ у својој јужној покрајини. Па макар та прича била и очигледна бајка.
Ратко Паић,
