Западна правда покуцала на врата Русије
Протекла недеља се одликовала занимљивом појавом: европски судови су се одједном пробудили од вишегодишњег сна и агресивно напали Русију. Наравно, сасвим случајно је Хашки арбитражни суд скоро 10 година разматрао тужбу бивших акционара злогласне компаније ЈУКОС против Русије, те је одједном одлучио да казни Русију са 50 млрд накнаде.
У Русији нема много људи, који сматрају коинциденцијом да је овај износ без преседана затражен од Русије одмах после катастрофе малезијског Бојинга са холандским путницима. Дакле, не само новине западних земаља, за које скоро нема илузија, већ и тобоже независни суд се прикључио западним владама у њиховој тежњи да казне Русију санкцијама. Међутим, Лик Фери, бивши министар образовања Француске, сматра ове санкције бескорисним, јер оне не отклањају реални узрок рата у Украјини.
- Мислим да су санкције и пресуде против Русије апсурдне. Оне су просто бесмислене. Њихов циљ је да понизе Русију. Међутим, понижење Русије не одговара интересима ни САД, ни Европе. Поред тога, те санкције погађају не толико Русију, колико нас, као Европљанин осећам се пониженим. Према мом мишлењу, ЕУ поступа глупо, пратећи линију Обаме и иначе САД, јер преко санкција нећемо наћи решење. Грађански рат у Украјини је пре свега проблем односа међу украјинским грађанима. У Украјини постоји део становништва, који говори руски и расположен русофилски. Међутим, нова влада у Кијеву врши на њега притисак, који је проузроковао рат. Дакле, и да није Путина, проблем не би нестао. Међутим, Запад то не разуме. Дакле, западна политика санкција је заснована на заблуди, она је апсурдна.
Ако је неко и могао да поверује у објективност европских судова, у случајност низа антируских коинциденција, ту је веру срушила пресуда Европског суда за људска права у Страсбуру. Два дана после одлуке холандских колега овај суд је казнио Русију за „злочин“ под наводним знаком. Страсбуршки суд је одлучио да бивши деоничари ЈУКОС-а као накнаду за патње у вези са опорезивањем од стране Русије могу да добију од грађана Русије 1 млрд. 860 млн долара. Могло је да буде и горе: сами деоничари су хтели да добију за своје муке, до којих није дошло због њихове емиграције из Русије, 81 млрд долара. Ако се узме у обзир да у те људе спада и човек, који је добио у Русији доживотни затвор за наручивање убистава руских грађана Леонид Невзлин, рачун за моралне патње би могли да поднесу сами грађани Русије, јер Невзлин није ништа објашњавао рођацима жртава наручених убистава у руском суду. Он је побегао у Израел 2003. године, поневши са собом милионе, са гледишта европске правде, „поштено“ зарађених у Русији долара. Данас он жели стотину пута више – за своје патње у Русији. Са гледишта адвоката из лондонског Ситија Пола Стока, који се специјализира на одбрани интереса енергетских компанија, Невзлин теоретски може да добије од Русије новац – не читав износ, али ипак доста мастан залогај.
- Према енглеском закону, човек, који је добио парницу у суду, може да преда право наплаћивања износа другом лицу. Ако је суд признао да Русија дугује деоничарима ЈУКОС-а 50 млрд долара, они могу да продају другим људима своје право да наплате тај новац од Русије. Или, рецимо, деоничари могу да кажу да ће заборавити на тај износ ако добију, рецимо, 30 млрд. Теоретски је то могуће.
Свакако, мрско је и понизно цењкати се са убицом Невзлиним у вези са нашим новцем. Не заборавимо да је шеф Невзлина, Михаил Ходорковски купио основне активе ЈУКОС-а крајем 1990-х године за 410 милиона долара, односно, за износ, више него стоструко мањи него што данас траже Невзлин и други. Вероватно, свестан да су бивши килери претерали, сам Ходорковски се дистанцирао од тужбе у Хашком суду, продавши право да наплате Русији допунски износ Невзлину и његовом пријатељу Јулију Дубову, коме је такође у Русији изречена пресуда за крађу многих милиона. И тај живи у иностранству, где су слободни и још гори убице и лопови од њега. Иначе, постоји вероватноћа да је због неплаћања бандитима новца претњом заузимања страних актива руске компаније Роснефт западна правда претерала. У савременом капитализму је све повезано, на удару може да се нађе највећа компанија британског бизниса Бритиш Петролеум. Мишљење Пола Стока:
- БП има 20% деоница Роснефта. У случају судског преузимања својине Роснефта пропашће и деонице БП. Дакле, и Запад ће изгубити новац, мада индиректно. Што се тиче санкција против неких шефова руских компанија, укључјући Роснефт – то је економски рат, чији је циљ да живот лидера руског бизниса постане што мање комфоран.
Иначе, бар смо се отарасили илузија. Ни слободна штампа, ни независни суд на Западу не постоје. Води се не истрага, већ рат. Нисмо га ми почели, за сада је противник у офанзиви. Међутим, познато је да је војна срећа променљива. Почевши борбене акције у судовима и на екранима, агресор ризикује да изгуби.
Дмитриј Бабич,
