Припрема ли се за Украјину босански сценарио?

03-08-2014 02:21:09 | | regnum.ru/ vostok.rs |


Ако се обрати пажња на предлоге који су се појавили на Западу одмах после авионске катастрофе у Донбасу, могу се разазнати обриси плана о увођењу неке врсте „плавих шлемова“ у Украјину, тј. „међународних мировних снага“. То што смо видели у Босни јасно говори о томе колики потенцијал за разне тактичке потезе имају такве „неутралне“ снаге.

После катастрофе малезијског путничког авиона на небу изнад Донбаса украјинска криза је муњевито интернационализована, тј. добила је широку међународну политичку димензију. То је најважнија политичка последица овог трагичног догађаја. У практичном смислу интернационализација конфликта подразумева неке конкретне политичке кораке. Ту треба обратити пажњу на предлоге који су се појавили на Западу одмах после авионске катастрофе.

Сада је у западним медијима заузет следећи став: будући да је Русија тобоже извор и узрок овог злочина, Западу је тешко да заједно са Москвом наступа као посредник у тражењу дипломатског решења конфликта у Украјини. Међутим, конфликт је свакако неопходно решити мирним путем. Формула тог решења је, као и раније, такозвани „Порошенков план“, с тим што су потребне делотворне гаранције да ће он бити испоштован. Сада су те гаранције понуђене.

На примеру Босне знамо какве широке могућности за провокацију пружају „међународни мировњаци“, који нескривено подржавају једну страну у конфликту.


Посланик Европског парламента Ребека Хармс (странка „Зелених“) након посете Украјини 18-21. јула изјавила је да после инцидента са малезијским авионом Запад треба да предузме хитне мере ради заустављања ескалације оружаног конфликта у Донбасу, све до увођења мировних трупа у зону конфликта. Хармс сматра да је катастрофа лета МН17 приморала европску јавност да нагло промени свој однос према политици Москве. Она је спремна да подржи мере које „нису војне“ како би се спречила даља ескалација конфликта у Украјини.

Андреас Шокенхоф (Хришћанска демократска странка), бивши руководилац немачко-руске сарадње која се остварује преко немачке владе, пре неки дан је у интервјуу за „Rheinische Post“ рекао да је потребно „што брже“ слање у Украјину мировних снага УН уз учешће немачког војног контингента. Независно од њега је Ханс-Петер Бартелс (Социјалдемократска партија Немачке), председник комитета Бундестага за одбрану, изјавио да мировна мисија УН може бити инстанца која ће контролисати будући мировни споразум.

Индикативно је да се Гернот Ерлер (Социјалдемократска странка), нови опуномоћеник федералне владе за немачко-руску сарадњу, у интервјуу за „Welt am Sonntag“ такође изјаснио за „примену плавих шлемова“ као решење које ће прихватити све заинтересоване стране. Ролф Мицених, шеф фракције Социјалдемократске партије у немачком парламенту, такође сматра да би присуство мировњака у Украјини омогућило не само да се ситуација контролише, него и да се стране приволе на примирје. Сара Вагенкнехт, потпредседник фракције „Левих“ у Бундестагу, категорично се успротивила учешћу немачких војника у мировној операцији, али генерално гледано нема ништа против мировне мисије УН у Украјини.

Немачкој је јасно да Русија у Савету безбедности УН може спречити слање мировног контингента УН у Украјину. Потребно је, дакле, пронаћи могућност неутралисања тог фактора. И сада се таква могућност појавила.

Немачкој је јасно да Русија у Савету безбедности УН може спречити слање мировног контингента УН у Украјину. Потребно је, дакле, пронаћи могућност неутралисања тог фактора. И сада се таква могућност појавила. Премијер Холандије Марк Руте предложио је да се у Украјину упути цивилна полицијска мисија под покровитељством УН ради обезбеђивања места на које се срушио авион, као и читавог тог подручја, како би се могла реализовати независна међународна истрага узрока катастрофе. Руте намерава да предложи ту иницијативу Аустралији и другим земљама чији су грађани погинули у катастрофи. Очигледно је да Русија вероватно неће моћи да стави вето на такав предлог у Савету безбедности УН, јер би се то негативно одразило на њену репутацију.

Истрага поводом катастрофе малезијског авиона, како је већ најављено, може трајати годину дана. Због тога би „полицијска мисија“ могла бити први корак у практичној фази интернационализације конфликта. Ту је најважније покренути процес. Затим би се могао укључити и међународни војни контингент, коме би, рецимо, био задатак да чува „полицијску мисију“.


Маркале, Рачак и малезијски Боинг
Случајеве „Маркале“, „Рачак“ и „малезијски Боинг“ повезује неколико упадљивих сличности, које наводе на дубоко размишљање. Сви су имали индикативан „тајминг“ и у свим тим случајевима су, без икакве истраге, моментално пронађени кривци.

Ако у конфликтно подручје Украјине уђе међународни контингент УН, то ће онда бити понављање босанског сценарија. Врло је вероватно да у таквој перспективи интернационализације конфликта Запад уопште није заинтересован за његово брзо решавање, тј. за гушење устанка у Донбасу у најскорије време. Зона конфликта у Украјини занима Запад пре свега због дестабилизације Русије. Јавно мњење западних земаља сада се обликује у том смислу да се на истоку Украјине води грађански рат, а добровољачки одреди су једна страна у конфликту и са њом ће пре или касније морати да се постигне договор. Према томе, може се претпоставити да ће после извесног времена Кијев понудити супротној страни примирје уз услов да за то морају постојати међународне гаранције, а њих ће обезбедити међународни мировни контингент. Присуство таквог контингента трећих земаља у зони конфликта на самој граници Русије касније ће створити услове у којима ће тај конфликт наставити да тиња.

На примеру Босне ми знамо какве широке могућности за провокацију пружају „међународни мировњаци“, који нескривено подржавају једну страну у конфликту. Механизам за почетак реализације таквог сценарија већ је створен уз непосредно учешће руске дипломатије. То је контактна група под покровитељством ОЕБС-а, у оквиру које се могу водити преговори о примирју. У условима некаквог мировног споразума у Донбасу тешко да ће Русија у УН блокирати давање мандата међународном војном мировном контингенту у Украјини. Присуство страних трупа на територији Украјине, па макар и мировних, за Русију ће значити да је развој украјинских догађаја крајње неповољан, јер ће тако на постсовјетском простору бити додата још једна тачка „одложеног конфликта“.

Превод, Руска реч

Руски текст
на порталу regnum.ru.