Израел-Палестина: на чијој страни је Европа?

31-07-2014 11:04:35 | | Глас Русије, фото: REUTERS/Suhaib Salem/ vostok.rs |


У сектору Газа број невиних жртава сваким даном расте, а Европа се не одлучује да заузме јасну позицију и отворено подржи једну од страна. Европа, али не и европљани: стотине људи излази на улице како би изразило протест против крвопролића на Блиском Истоку.

Чиме се објашњава неодлучност лидера европских држава? Глас Русије разматрао је ово питање са Бруном Дрвеским, предавачем, историчарем, политикологом и новинарем.

- Реч је о невероватно дугом сукобу који је повукао за собом читав низ разних последица. И питање Газа овде заузима централно место, зато што од 1948. године Газа је постала уточиште за људе који не могу нормално да живе због велике пренасељености. Данас паралелно са тим конфликтима протичу други важни догађаји, један од њих је дубока криза у Европи, између осталог у Западној. Зато је европска елита буквално опседнута питањима безбедности. А јеврејској држави је припала улога жандарма на Блиском Истоку – поред монархија попут Саудијске Арабије и других прилично архаичних држава. Са њима земље Западне Европе, нажалост, имају привилеговане односе. То објашњава зашто су европски лидери у прво време показивали разумевање за одлуке Тел-Авива.

Конфликт повлачи за собом не само људске, већ и економске губитке, како за Палестинце, тако и за Израелце. Како ће Израел решавати економске проблеме, ако се актуелна ситуација настави?

Мени се чини да су израелски лидери пали у сопствену замку. Они се баве само текућим проблемима и теже да задрже статус кво. То се одлично видело на примеру последњих година када ова држава која је окупирала Палестину није учинила ни корак ка миру. Да, у војном погледу они су много јачи од противника, то је несумњиво. Али ови противницу су у стању да омету ефикасан развој израелске економије, на шта се очигледно и рачуна. Овакав притисак наноси Израелу штету, и он може да се испостави сасвим неприхватљивим у дугорочној перспективи. Није искључено да, после извесног времена, то ће натерати Израел да се одлучи на уступке. Затварање аеродрома отежало је положај туристичке и других грана. Израелској економији ће бити тешко да егзистира у таквим условима.

Да ли може инвервенција Европе да помогне да се изађе на крај са том конфронтацијом у којој сви криве једни друге за све грехове?

Устанике из Газе оптужују за то да се крију иза леђа цивила, али треба схватити да се сектор одликује највећом густином становништва у свету и да је тамо једноставно немогуће одвојити цивиле од бораца. Неки кажу да је то вечити конфликт, али до 1948. године Јевреји и хришћани су живели заједно са муслиманима у арапском свету и то није стварало неке посебне проблеме. Говорим о арапском, а не о западном свету. Таква коегзистенција је била могућа. Нови фактор је постао сионизам. Сионизам је европска иделогија која је широко распрострањена крајем 19. века паралелно са другим видовима национализма, од којих је најпознатији постао немачки национализам за време Другог светског рата. Сионизам је варијанта нацизма. Он нема ништа заједничко са европском традицијом, исти као ни било који други фундаментализам у свету, било да је то Европа или арапске земље. Овај изврнути поглед на свет изврће појмове и покушава да манипулише људима.


КАТЕГОРИЈЕ