Први Светски рат: сто година касније
Распале се све континенталне империје
Први пуцњи Првог светског рата чули су се пре сто година, али њихов одјек чује се до данас. Рат је прекројио карту Европе, разорио све континенталне империје и означио крај новим противречностима. Нико од иницијатора није рачунао да ће се све то отегнути на неколико година и да ће имати такве разорне последице.
Први светски рат затекао је Русију у време незавршене модернизације и преласка са аграрног друштва на индустријално. Темпо економског развоја и модернизације армије био је висок, али недовољан како би се ступило у дуготрајни рат. Премијер Петар Столипин је говорио: Нама треба мир: рат наредних година, посебно због повода нејасног за народ, биће погубан за Русију не само са војне и поморске тачке гледишта, већ и са финансијске и економске.
Заиста, сви су схватали да Русији није потребан рат, али она једноставно није могла да остане по страни, сматра члан Руске Асоцијације историчара Првог светског рата Константин Пахаљук:
- У тој ситуацији која је настала успешни развој Русије зависио је пре свега од њеног статуса велике силе. Она није могла да не ступи у тај рат који јој је био наметнут. Русија је чинила све могуће да га избегне. То је и писмо Николаја Другог Вилхелму Другом, покушај да се локализује Балканска криза и да се она изнесе на међународну расправу...
Ипак није више било могуће локализовати трагичне догађаје: Аустроугарска је објавила рат Србији. На крају се Русија нашла пред сложеним избором: да одустане од заштите интереса на Балкану или да ступи у рат.
Опаски поводом могућег трагичног исхода било је доста, мада није било могуће иступити, сматра доктор историје, професор катедре за историју Руског института хуманитарних наука и уметности Уралског Федералног универзитета Олга Поршнева:
- Русија није била заинтересована за рат као други учесници. Али она је бранила принцип верности савезничким односима са Француском, као и подршке Србији. Уз то владало је мишљење да ако се Русија не умеша у конфликт, она ће изгубити статус велике силе и постаће вазал Немачке.
Али на крају Русија је изгубила статус царевине. И не само Русија – распале су се све континенталне империје. Први светски рат је резимирао 19. век, идеју прогреса и светског развоја. Она је била катализатор унутрашњих противречности и провоцирала је социјалне експлозије у разним земљама. Рат је променио свест у целини, каже Константин Пахаљук:
- Можемо говорити о појави карактеристичној искључиво за 20. век, као што је „маса“, разарање претходних структура друштва и појави широких магринализованих заједница. Управо ове масе су постале она социјална база на којој су могли да никну тоталитарни покрети: у Немачкој нацисти, код нас бољшевици. Да није било рата, не би био прекинут поступни ток развоја нашег друштва, могућност сличних диктатура била ми мало вероватна.
Први војни конфликт светских размера завршен је победом Антанте. За Немачку рат је завршен Версајским миром и обавезом да надокнади пострадалим земљама читаву штету нанету у току бојевих дејстава. Поред тога, од Немачке су одцепљене значајне територије. То, заједно са ограничењем оружаних снага и репарацијама, било је узрок све веће популарности идеје национал-социјализма, сматра Олга Поршнева:
- У Немачкој због осећања понижења које је доживело становништво због услова Версајског мира, почела су да расту ратоборна расположења. У међуратном периоду Немачка је покушала поново да рачуна на хегемонију у Европи, чак и у свету. Далекосежна последица била је катстрофа Другог светског рата. Први светски рат је одреди оразвој света у 20. веку, десиле су се промене у психологији народа.
И од тада ове промене подстичу човечанство на нове ратове. Масовни војни конфликт могао је да се развије из сиријске кризе, али овог пута руском руководству је пошло за руком да преведе питање у дипломатску раван и да не допусти крвопролиће. Сада конфликт у Украјини прате многобројне провокације на рачун Русије. Али земља која је извукла поуку из претходних светских ратова неће дозволити да буде увучена у нови сукоб који никоме није потребан.
Марија Баљабина,
