Резултат изнад свега
Обавештајне службе САД развијају се исто тако нагло као што се развијала компанија Apple после настанка првог IPhone. Разноврсност метода обавештајних ресора пренеражује. Међу њима се нарочито и издвајају мучења, например, у Гвантанаму, или већ затвореном Абу-Грејбу. Специјални затвори, обавештајни центри, који се практично налазе у сваком кутку света – изгледа, од "Великог Брата" не може да се сакрије, ни да се супротстави његовом притиску.
Ко, куда/одакле и ради чега? Вашингтон, као нико други може да нађе одговоре на сва постављена питања. Ко све не тражи од САД промену метода праћења! Међутим, као што се каже, кад имаш чир, касно је да пијеш лековиту воду. Такве молбе узимају у обзир само изабрани припадници америчких специјалних ресора. Међутим, они прилазе том подухвату темељито. Један од последњих је Едвард Сноуден, због чијих раскринкавања су АНБ САД ипак обухватиле реформе.
Неприхватљиве акције САД изазивају таласе негодовања, али даље од галаме у штампи ствар не одлази. Међутим, Вашингтон уз ту галаму и даље гради обавештајне центре у различитим деловима света, усавршава тајне програме, - каже потпредседник Центра моделирања стратешког развоја, главни уредник часописа Федерал Григориј Трофимчук.
- Такав начин понашања САД у области глобалне шпијунаже или електронског праћења сведочи да се САД не обазиру ни на чије мишљење. Односно, оне осећају да су прошле неку црту у свом развоју, јачању своје моћи, када оне, грубо речено, могу а да никог не поздрављају у читавом свету. Што више, ставове САД учвршћује став њиховог савезника ЕУ, сад око 30 земаља, које прихватају такав став САД, чак иако су свесне доказа и постојања докумената да њихов главни савезник их фактички шпијунира. Неке изјаве, слаби покушаји таквих изјава од стране ЕУ не мењају ситуацију, док некорисност њихових покушаја још више активира САД у смислу праћења ЕУ и читавог света.
Праћење није једини метод САД. Вашингтон се специјализује и на специјалним затворима. Светска заједница је чула о крвавим тортурама затвореника у Гвантанаму и Абу-Грејбу. Списак настављају логори ЦИА у Пољској, Румунији, Литванији и даље – према дугачком списку. Ствар је о цени одредишта, сматра директор Центра стратешке конјунктуре Иван Коновалов.
- За све такве акције: затворе, ухапшене "терористе" на територијама земаља добро плаћају. Зато и пољска, и румунска влада, и владе других земаља излазе у сусрет ЦИА и другим специјалним ресорима. Осим тога, то, безусловно, сведочи о посебним односима, например, Румуније или Пољске с САД-ама, за те земље је критички важно: да разматрају САД као своје директне партнере. С друге стране, постоје земље, где то не може да се примени, где јавност прати ситуацију. То, што ЦИА и други амерички специјални ресори превозе ухапшене терористе у треће земље – постало је познато јавности, зато што се то не у свим тим земљама поздравља од стране друштва.
Експерти истичу да најближи партнери САД просто немају ресурсе за протест, док Вашингтон, напротив, има много различитих полуга, уз чију помоћ он пружа притисак, пре свега на економију својих такозваних савезника.
Диана Горшечникова,
