Како је на источном крилу НАТО-а?
Лидери земаља Централне и Југоистичне Европе састали су се у уторак у Варшави. На дневном реду била је сложена ситуација у Украјини и политика безбедности ЕУ и НАТО-а. Али у перспективи је самит алијансе. Значи ли то да је састанак у Варшави био покушај израде јединственог става, између осталог по питањима јачања присуства оружаних снага НАТО-а у том делу Европе? Пољска изгледа игра овде прву виолину? На ова питања покушао је да одговори политиколог, др Матеуш Пискорски.
- Да, разуме се. Може се рећи да с једне стране Пољска, балтичке земље и Румунија једнострано се залажу данас за јачање присуства у Централној Европи, не само НАТО снага, већ и оружаних снага САД. Са друге стране, не може се не приметити да део централноевропских земаља као што су Чешка, Мађарска, Словачка, Бугарска, врло се скептично односе према таквим идејама. Зато је приличо тешко замислити могућност израде јединственог мишљења о томе, посебно ако се узму у обзир супротни ставови по том питању, на пример председника Бронислава Коморовског и Милоша Земана. Исто тако тешко је замислити да Виктор Орбан, премијер Мађарске која је оријентисована на економску сарадњу са Русијом, подржи антируске кораке усмерене на јачање конфронтације са РФ. Или премијер Словачке Роберт Фицо, чију делатност карактерише искључиво рационалан, прагматичан прилаз формирању односа са Русијом. Такође се не сме изгубити из вида перспектива избора у Румунији: по свему судећи, неоконзервативни, ратоборно расположени јастреб Трајан Бесеску који подржава америчко присуство у Европи и брани концепцију стварања велике Румуније, на јесен ће напустити дужност. Тако није искључена вероватноћа да после председничких избора може да доживи промене и политичка линија румунског руководства према Русији. Тако да покушаји формирања такозване Нове Европе, разум се, проамеричке оријентације, уз учешће Пољске, балтичких земаља, овде је најактивнија Литванија под руководством госпође председнице Грибаускајте, очигледно су осуђени на неуспех и немају никакве реалне основе. Што је необично при томе, то је постојање у окружењу председника Бронислава Коморовског саветника који су још недавно показивали сасвим реалистичан прилаз у оцени међународне ситуације. На пример, професор Роман Кузњар који је, да подсетим, пре неколико година био отпуштен са дужности директора Пољског института за међународне односе зато што је иступао против јачања САД у Пољској, а конкретно против стварања ПРО. Али као што видимо, постојећи тренд, општа клима и атмосфера одреженог притиска која лишава политичаре у Пољској политичког поштења, диктора правила чак таквим разумним људима као што је несумњиво до недавно био професор Роман Кузњар. Они су приморани да се придруже хору неоконзервативних америчких јастребова.
Министар спољних послова Пољске неуморно понавља да Пољаци поводом догађаја у Украјини не могу да се осећају безбедно. Ипак, ове грозне изјаве ублажавају неке његове политичке колеге. Шта је заиста са тим тобожњим одсуством безбедности, како сматра министар Сикорски?
- Пољска је безбедна и ништа јој не прети исто као ни њеним суседима. Пољска несумњиво треба да предузима све мере за регулисање конфликта у Украјини. Нажалост, изјаве и поступци господина министра Сикорског, као између осталог и његових политичких истомишљеника и колега у влади, између осталог премијера Доналда Туска, стабилизацији ситуације у Украјини не само да не доприносе, већ је и заоштравају.
Читајте више наУкрајина из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
