Са чиме остаје Иран после споразума о нуклеарном програму?

25-07-2014 12:27:07 | | Глас Русије, фото: AP/Vahid Salemi/ vostok.rs |


У преговорима са Ираном о његовом нуклеарном програму шесторка посредника се није уклопила у предложене рокове и није постигла договор до 20. јула. Нови рок за израду споразума о безбедности нуклеарног програма блискоисточне државе је 24. новембар.

Како истичу експерти, првобитни план да се изради споразум за 6 месеци једноставно је био неизводљив. Овај рок је био предвиђен у Женевском споразуму који је Иран потписао у новембру 2013. године са Русијом, Кином, САД, Великом Британијом, Француском и Немачком и који је ступио на снагу 20. јануара. Према њему, Иран је пристао да привремено ограничи нуклеарни програм у замену за попуштање сакнција САД и ЕУ. После сваке рунде преговора чуло се једно: прогрес постоји, али остаје много противречности. Према документу, Иран треба да гарантује искључиво цивилни карактер свог нуклеарног програма у замену за потпуно укидање санкција против државе. Санкције против Ирана забрањују извоз атомске, ракетне и значајног дела војне продукције у исламску републику, искључују директне стране инвестиције у његов енергетски сектор, контакте са банкама и осигуравајућим компанијама. Русија се доследно заложила против војног решења иранског нуклеарног програма, позивајући на политику „корак по корак“: на сваки конкретни корак Ирана чинити корак у сусрет – замрзнути, а затим, како се буде напредовало, смањити сакнције. При томе треба признати неотуђиво право Ирана на обогаћивање уранијума у складу са Споразумом о нераспростирању нуклеарног оружја као одговор на стављање иранског нуклеарног програма под општу међународну контролу. Тешко је судити о реалном току преговора: они носе високи ниво поверљивости, штампи износе само опште фразе. Зна се да је главно питање у текућој фази преговора ниво и карактер ограничења програма обогаћивања уранијума иранске нуклеарне индустрије. Министар иностраних послова Ирана Џавад Зариф је изјавио да питање одустајања Ирана од извесног броја центрифуга за обогаћивање уранијума се не поставља – реч је само о њиховој продуктивности. Коментарише експерт Центра за Европска истраживања у Бриселу Стивен Блокманс:

Главни камен спотицања су ресурси које ће поседовати Иран после склапања споразума. Он жели, наравно, да сачува нуклеарни програм за цивилне сврхе. Запад, Русија и Кина су склони да се са тим сложе, уз услов да Иран пружи потпуни приступ својим нуклеарним објектима за најдетаљније провере МАГАТЕ. Важно је гарантовати да све иранске центрифуге раде искључиво у цивилне сврхе. Зна се да је Иран активно користио већ постојећи нуклеарни потенцијал за изградњу нових центрифуга. Он их је користио као закониту подршку, како би склопио најповољнији споразум по себе.

Ипак поред техничких питања, у тој дискусији и даље велику улогу игра политика, везана за одсуство поверења међу странама. Према мишљењу Русије, треба убедити међународну заједницу у искључиво цивилни карактер иранског нуклеарног програма, уклонити постојеће неповерење, а када то буде учињено. може се говорити о укидању ограничења са иранског нуклеарног програма. Али то ће несумњиво захтевати много времена. за сада је Вашингтон саопштио да САД намеравају да деблокирају Ирану приступ ка 2,8 милијарди долара од раније замрзнутих актива. То ће бити учињено зато што, према реферату МАГАТЕ, Иран је довео све резерве високообогађеног уранијума у безбедније стање и пристао да преради читав обогаћени до 20% уранијум у гориво за истраживачки реактор. Степен обогађења уранијума лако се повећава са 20% до вишег оружаног нивоа. Према оценама експерата, 200 килограма обогаћеног уранијума колико је на располагању земље, довољно је да се направи једна нуклеарна бојева глава.

Јекатерина Иванова,