Вучић подсетио на Николу Пашића – „са мном се тако не разговара“»
Судбина је тако хтела да се Србија баш на стогодишњицу од аустроугарског ултиматума из 1914. године поново нашла у ситуацији да се брани од неких нових ултиматума. Међутим, како смо видели, и данашњи премијер Србије Александар Вучић, управо на месту обележавања тог историјског догађаја, исто као и ондашњи премијер Никола Пашић, одбацио је могућност страних уцена, рекавши да он „никада не би допустио да се са Србијом разговара језиком ултиматума“.
У суштини, у протеклих сто година се изгледа мало шта променило, у смислу да се и у кајзерово доба, исто као и у садашњем времену бриселских комесара, од Србије заправо тражило одрицање од сопственог суверенитета. Ако је то некада било изражено у захтеву Аустроугарске да њени истражитељи вршљају по земљи, онда је савремени аналог тога - захтев да се Србија, противно својим легитимним економским и политичким интересима, и супротно својој много пута изреченој жељи, приклони западној осуди Русије, те да уведе санкције свом стратешком партнеру.
Наиме, иако је премијер оповргао да се и сада са Србијом буквално разговара на тај начин, најтиражнији београдски медији тврде другачије. На пример, како су сазнале београдске „Вечерње новости“ - „евроатлантске силе траже да Србија окрене леђа Руској Федерацији тако што ће јој увести санкције“, а за то је Србији наводно дат и конкретан рок до 1. септембра. Такође се наводи још и то да ће у супротном случају Брисел зауставити европске интеграције Србије, а последње опомене које стижу србском премијеру са те стране света, по истим изворима, представљају јасно упозорење Европске уније и Сједињених Држава Вучићу, шта га чека ако не раскине везе са Путином. Иначе, слично тврде и друге новине, попут рецимо Информера, коме је, како се наводи, „други човек најмоћније западне амбасаде у Београду поручио да Србија мора да осуди Русију ако хоће у Европску унију“.
Према томе, већ из тих неколико примера је очигледно да западни ултиматуми Србији итекако постоје и данас, а они се само још више заоштравају и добијају на тежини. Па ипак, и поред тога, у најновијој изјави тим поводом србски премијер је био врло одрешит, када је констатовао да ће „Влада Србије водити политику добрих односа са Руском Федерацијом“, исто као што је још раније прецизно објаснио свој принципијелни став да „Србија има своју политику која држи до морала и до поштовања својих пријатеља који нам нису уводили санкције и нису нас бомбардовали, те са којима Србија има изузетно успешне економске односе“, што је уосталом потврдио и са изношењем необориве чињенице да – „потекао гас Јужним током или не потекао, он обезбеђује Србији 350 милиона евра.“
И зато, када председник Владе Србије Александар Вучић умирује грађане да неће дозволити урушавање економских и сваких других односа са Руском Федерацијом, у околностима када Запад показује све већу жељу за конфронтацијом, тада све више личи на Николу Пашића, званог Баја, свог славног претходника у фотељи србског премијера, који је својевремено у тешким тренуцима, тешећи забринути народ, поручио окупљеној маси испред себе – „Не бојте се, добро бити неће“.
А имајући у виду јачање западних притисака, и појаву суптилних претњи Београду, попут оних да србска елита мора бити свесна последица својих одлука ако се окрене Москви, као да све више на актуелности добија и чувени оптимизам Николе Пашића, који је у наизглед безизлазној ситуацији рекао - „Спаса нам нема, пропасти нећемо.“
Ратко Паић,
