На Арктик цепелином
На Арктик цепелином ће се упутити ентузијасти из Санкт-Петербурга. То је друга слична експедиција у читавој историји ваздухопловства. Прва је успешно окончана пре скоро сто година – на пролеће 1926. За 15 сати у цепелину "Норге" Италијан Умберто Нобиле и Норвежанин Руал Амундсен стигли су на Северни пол. У знак сећања на невиђени лет петербуржани су решили да понове маршруту легендарних путника.
До старта има још две године. Али учесници пројекта брижљиво тестирају огледни модел цепелина. Он је два пута мањи од будуће летелице. Ипак у свему осталом тачно понавља њене катактеристике. Омотач цепелина састоји се од три слоја суперотпорних композитних материјала. А електрични мотор даје могућност да летелица развије брзину до 140 километара на сат и да понесе до 80 килограма терета. Између осталог, онај цепелин који ће кренути да Полу биће не само дужи – 50 метара – већ ће имати и бензински мотор који је боље прилагођен условима арктичке хладноће. Балоне ће уместо опасног водоника који може да експлодира напунити хелијумом. Спљоштена форма ваздухоплова подстиче узлетну снагу у брзини, а специјални материјал са мембраном задржава гас и не дозвољава цепелину да се заледи. Има и других техничких иновација које чине управљање летелицим лакшим, каже главни инжењер пројекта Владимир Васиљев:
- Пропелер се врти, он дува на мене. Прилично озбиљан ток, а то је само трећина гаса. Захваљујући овој промени (кретања мотора) можемо комфорно да маневришемо у ваздушном простору без неких тешкоћа. На рачун променљивог вектора вуче можемо да се паркирамо фактички на једном квадратном метру.
Могућност слетања на ограниченој површини врло је важна околност. Ако су претходници руских ваздухопловаца, Нобиле и Амундсен, само пролетели над врхом планете, Руси планирају да слете на Пол. Како објашњава иницијатор пројекта Андреј Голубев, то неће бити једино слетање цепелина.
- Планирамо да пролетимо дуж меридијана у Норвешку, даље на Шпицберген. Одатле да слетимо на руску станицу Борнео, која ради на арктичким леденим сантама. А затим да долетимо на Северни пол. На Северном полу је главна наша разлика у односу на експедицијунобилеа – планирано слетање.
Старт експедиције планиран је за мај 2016. године. Управо у мају пре 90 година стартовао је ка Северном полу цепелин "Норге". На њему се налазило 16 особа – Италијани, Норвежани на челу са Руалом Амундсеном, шведски геофизичар Малмгрен и поларни истраживач, Американац Линколн Елсоурт. Командир брода, наравно, био је његов конструктор – инжењер Умберто Нобиле.
Јелена Ковачић,
