Зону евра поново тресе грозница

19-07-2014 11:35:32 | | Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs |


Европска комисија још није стигла да издвоји око 1,7 милијарди евра за стабилизацију банкарског система Бугарске, а узнемирујуће вести су стигле са супротне стране ЕУ. Централна банка Португала била је приморана да се састане у недељу (13. јула) на ванредном заседању, како би покушала да умири националну и међународну финансијску јавност.

Повод су били проблеми друге по величини националне банке Banco Espirito Santo, тачније њене матичне организације - Espirito Santo International. Последња није била у стању да изврши исплату краткорочног кредита, што је покренуло ефекат домина. Акције банке су пале за 17,24%, после чега је трговина њима била хитно обустављена.

Пошто се сазнало за проблеме у структурама Espirito Santo, португалски индикатор фондова SI 20 пао је на крају недеље за 10%, до нивоа од октобра 2013. године. Шта више, одјеци кризе су стигли већ до Суда ЕУ у Луксембургу. Управо њему намерава да се обрати руководство Espirito Santo International како би се заштитило од кредитора.

Ипак главни проблем се састоји не у кредитима и не у судским процесима. Нове банкарске тешкоће у Португалији појавиле су се мање од два месеца пошто су Брисел и Лисабон званично изјавили да је успешно завршен трогодишњи програм међународне финансијске помоћи земљи. Како подвлаче лидери ЕУ, дати програм у вредности од 106 милијарди долара помогао је португалској влади да избегне државно банкротство. И ево новог рецидива финансијске болести која прети банкарском паником у читавој зони евра. Европско тржиште фондова је крахирало, и негативно расположење инвеститора проширило се на САД, а затим и на јапанско тржиште акција – тако је прокоментарисао ситуацију старији аналитичар компаније Mizuho Securities Co. Ютака Миура (Yutaka Miura). Новости из Португалије освежиле су осећај ризика – поврдили су из Credit Agricole Bank.

Сложно су пали због португалских вести амерички индекси фондова. Dow Jones пао је за .42%, S&P 500 изгубио је 0,41%, а Nasdaq – 0.52%. У целини, подударили су се сви кљчни фактори који могу да иницирају финансијску панику по читавој Европи. А ова паника представља главну претњу финансијској стабилности у некој земљи – подсетио је у разговору за Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов:

- Главни ризик традиционално проистиче из банкарске панике. Као последица – новац се једноставно изводи из банака. Наравно, ни једна банка није у стању да издржи сличну ситуацију. Управо зато још од 30-их година прво у САД, а затим у другим земљама, био је уведен систем осигурања улога. Ипак проблем је у томе што у данашњој Европи народ не верује превише у могућности датог система.

На тај начин развој ситуације у Португалији довео је пред руководство ЕУ и ЕЦБ сложен проблем. Потребно је што је могуће пре умирити започету финансијско-крединту панику и наставити реализацију комплексног програма антикризних мера. А дати програм у сваком случају треба да се базира на механизмима кредитирања, сматра председник руске Асоцијације регионалних банака Гарегин Тосуњан:

- Европска централна банка и у целини Европа имају програм стабилизације и изласка из заиста врло сложене финансијске ситуације. Такав излазак може да буде осигуран само преко одговарајуће подршке кредитног система. Трезвени прилаз састоји се у признању да подршка економије може да се реализује само преко механизама кредитирања.

Као прву од ванредних мера административни савет Banco Espirito Santo коптирао је нов руководећи банкарски тим. Овај корај у одређеној мери је умирио ситуацију. Ипак један од овдећих америчких економиста, професор економије и јавне политике Харвардског универзитета Кенет Рогоф види главни проблем финансијско-економске будућности зоне евра у дуговима: Невероватно дужничко бреме захвата земљу у зачарани круг. Необично високи државни и приватни дугови ограничавају могућности земље и несумњиво су везани за успоравање раста, што са своје стране отежава ”бекство” из дужничке јаме. Према мишљењу Рогофа, дошло је време за преговоре о олакшаном дужничком бремену за читаву периферију зоне евра, између осталог за Португалију.

Петар Искендеров,