НАТО ће морати да се прилагођава
Удар сабљом увежбавају армије НАТО земаља. Маневри Saber Strike 2014. започели су у Летонији. Према званичној верзији, Брисел проверава ”компатибилност војних одреда савезника из алијансе”. Ипак аналитичари су уверени: активност НАТО-а на руским границама је логичан наставак политичке игре започете у Украјини са тачке гледишта Запада.
За учешће у Saber Strike 2014. на летонски полигон у Адажи стигло је више од хиљаду страних војника. То су одреди армије Летоније, Естоније, Литваније, САД, Велике Британије, Финске и Норвешке. А из Данске је специјално пребачена оклопна техника.
Званично је проглашен циљ маневара — усавршити навике учешћа у међународним операцијама, између осталог у Авганистану, сарадњу копнених и ваздушних трупа и компатибилност војних одреда савезника из НАТО-а.
Маневри, рекло би се плански, одржавају се сваке године. Али овог пута скоро месец дана пре почетка САД су упутиле у свку балтичку земљу и Пољску по 150 падобранаца Истина, прибалтичке престонице и Варшава саме су молиле Вашингтон — тобоже, тако их је уплашила ситуација у Украјини и непредвидива Русија. Неки летонски опозициони политичари су упозорили: присуство страних трупа на територији Летоније може негативно да се одрази на стабилност у региону. Ипак на Белу кућу такви аргументи не делују — она има свој план. У складу са којим су у Европу послали и два тешка стратешка бомбардера. В-2 из базе ратног ваздухопловства САД у Мисирију стигли су на британски аеродром Краљевског ратног ваздухопловства Fairford у Глостеширу. А тамо их је већ очекивала карика од три В-52. Између осталог, сви ови авиони у стању су да носе нуклеарно наоружање. Тако да се изгледа планирају озбиљни маневри. При томе, дејства америчких стратега уклапају се у дестабилизацију у Украјини која се користи као изговор за приближавање алијансе руским границама.
Разговори западних политичара и медија о ”руској анексији Крима”, о томе да Москва провоцира догађаје на југоистоку Украјине више никога не могу да убеде. Свима је одавно јасно: криза у Украјини је део пројекта Запада, усмереног против Русије, истиче политиколог Семјон Багдасаров.
- Суштина геополитичког пројекта састојала се у томе да се узме под контролу читава територија Украјине, између осталог Крим. Посебно интересантна је била, наравно, дубоководна база у Севастопољу. Поред тога, Украјина располаже прилично озбиљним ресурсима. Коришћење тих ресурса против интереса Русије било би занимљиво. А у перспективи Запад не крије да жели да уситни Руску Федерацију.
Према мишљењу експерата, Вашингтон је планирао да после свргавања Јуануковича и доласка на власт проамеричких снага раскине Харковске споразуме о Црноморској флоти. И тако да примора Русију да оде са Крима. Али испало је другачије. Не треба занемаривати и вероватноћу размештања НАТО база на територији Украјине. САД одавно сањају да се тако близу промакну границама Русије. А Украјина је монета за поткусуривање у игри против Русије, сматра шеф секретаријата координационог савета друштвеног покрета југоистока Александар Кофман.
- Украјина је изскључиво монета за поткусуриавње у геополитичкој игри са Русијом. Мислим да су то сви већ схватили. То је талац интереса које сада покушава да прогура западни свет. Или своје војно присуство на тој територији, или увлачење Русије у озбиљан конфликт са Европом, од којег ће Америка бити на великом добитку.
Према мишљењу Кофмана, ако Украјина сада не може да изађе на крај са јачањем фашизма, вероватноћа размештања НАТО база на њеној територији убудуће врло је велика. А на територији југоистока позабавиће се разрадом гаса из шкриљаца, њеним претварањем у пустињу. Управо против перспективе такве будућности сада ратују устаници.
Што се тиче актуалне војне активности поред руских граница, њу објашњавају речи генералног секретара НАТО-а. Андрес Фог Расмусен сматра да се алијанса припрема за нови стил рата који води руска страна. По његовом мишљењу, Русија је показала агресиван однос према Украјини тиме што је значајно увећала војно присуство на пограничним територијама. Москва не ратује ни против кога. Али ”самоуверену” политику ће наставити. Тако да ће НАТО морати да се навикава и прилагођава.
Игор Силецки,
