Информациони рат пре 110 година
Многима се чини да је „информациони рат“, који је избио у медијима различитих земаља у вези с догађајима у Украјини нешто ново. Међутим, није тако. На то су одлучили да подсете радници Музеја политичке историје Русије у Санкт-Петербургу. Изложба „Пропагандни дуел у периоду Руско-јапанског рата 1904-1905. године“ има за циљ да покаже политичку основу Руско-јапанског рата и да прикаже методе пропаганде, као зараћених држава, тако и европских земаља и САД.
„Помислили смо: хајде да покажемо како су се у време кад није било телевизора и радија, па чак ни кинематографа, власти држава бориле за међународно јавно мњење,“ – признао је руководилац изложбеног одељења Музеја Александар Смирнов. Експонати омогућавају да се види разлика у томе како су се догађаји од пре 110 година доживљавали у зараћеним земљама.
Координатор изложбе, старији научни сарадник, Андреј Миско је истакао за „Глас Русије“.
- Још пре толико година било је јасно да се успех у рату не постиже само оружјем, већ и деловањем на људске умове. Од првих дана рата званична руска пропаганда је приказивала Јапанце као карикатуре, што је било врло понижавајуће. Руски примитивна уметност је у почетној фази рата, по правилу, приказивала руског војника као некаквог Гуливера који Лилипутанце-Јапанце разбацује „само левом“. У исто време, јапански уметници су руске војнике приказивали као достојне противнике, пошто то налаже самурајски кодекс.
Руска пропаганда је у коначном одиграла негативну улогу у смислу да је у нацији и у војси створила такво расположење да су мислили да ће победа бити лака и брза. А перспективе победе које су се оцењивале у дугиним бојама за Русију су се претвориле у војно-политички крах.
Занимљиво је да интересовање за пропагандни дуел нису показали само Русија и Јапан, већ и друге земље које нису учествовале у ратним дејствима – Енглеска, Француска, Немачка и САД. Све су оне имале своје интересе, истиче стручњак:
- И на разгледницама – прилично оштрим, сатиричним, и у часописима, и на карикатурама, одражава се овакав став. Притом је јавно мњење западних земаља већином било усмерено против императорске Русије. Осим вести о морским борбама листови Западне Европе и САД су објављивали карикатуре на којима је Русија најчешће приказивана као наказни козак или као грабљиви и злобни медвед који пружа своје шапе с канџама према мршавој гејши... Руска званична штампа није остајала дужна и приказивала је ове земље у виду карикатура. Истина, западни карикатуристи су понекад и Јапан извргавали руглу. На пример, на изложби је приказана француска карикатура под називом „Источњачки људождер“ где је Јапан приказан као страшни змај који прождире Кину и Манџурију. Дакле, може се рећи да су тих година постављани темељи информационог рата...
Говорећи о актуелности изложбе Андреј Миско истиче:
- Сваки рат је лако започети, али се из њега понекад тешко излази. И главно је то што се у политици ни у ком случају не смемо уздати у оружје, у „мале победоносне ратове“ као начин за решавање својих унутрашњих проблема.
Експозиција се не ограничава карикатурама. Изложени су примерци ватреног и хладног оружја, муниција, опрема, награде које су се давале учеснцима у рату, агитациони материјали, фотографије, велики број периодичне штампе, па чак и ноте и текстови песама из периода Руско-јапанског рата. Ту је и макета руске крстарице „Варјаг“, која је у фебруару 1904. године учествовала у бици код корејске луке Чемулпо. Изложба ће трајати до краја септембра.
Људмила Саакјан,
